Opasna igra

Saudijska Arabija smatra da je uradila ono što je neophodno – da u Jemenu „povuče ručnu“. Pošto su šiitski Huti-pobunjenici i otpadnički delovi armije, nakon severa zemlje, zapretili da će osvojiti i glavni grad Sanu i kompletan jug, Rijad se uz pomoć brojnih arapskih saveznika odlučio da upotrebi oružje.

Zvanični cilj operacije je ponovno dovođenje na vlast predsednika Abeda Raboa Mansura Hadija i uspostavljanje bezbednosti i stabilnosti u Jemenu. Prvo bi i moglo da uspe, ali drugo sigurno neće, jer se bezbednost i stabilnost u očajno siromašnom i brojim konfliktima obuhvaćenom Jemenu, ne može uspostaviti pomoću vojne sile. Za to je potrebno političko jedinstvo u koje bi bile uključene sve relevantne snage.

Demonstracija moći

Činjenica da važne i moćne zemlje poput Egipta, Jordana, Katara, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Maroka pa čak i Pakistana deluju zajednički i jedinstveno, predstavlja demonstraciju moći vrednu pažnje. Ona ne bi trebalo da bude pogrešno shvaćena kao čin solidarnosti s jemenskim narodom. Jemen će njegovi bogati susedi i dalje da drže na prosjačkom štapu jer je za te „bratske zemlje“, a naročito za moćnu Saudijsku Arabiju, Jemen samo figurica u velikoj igri koja se igra i u Iraku, i u Siriji, i u Libanu. Saudijci pre svega žele da potisnu uticaj šijitskog Irana u regionu, koji iz saudijske perspektive, zbog vojnog prodora Huta u Jemenu, postaje sve opasniji.

Za sada, srećom, malo govori u prilog tome da će se Iran aktivno uključiti u borbene akcije u Jemenu – kao što je to delimično bio slučaj u Siriji i Iraku. Vojna nadmoć njegovog protivnika jednostavno je suviše velika. Rizici od širenja regionalnog konflikta su za Teheran potpuno nepredvidljivi. U svakom slučaju, ovo je opasna igra jer Iran u borbi za regionalni uticaj ima i druga sredstva. Teheran bi, naime, Hute mogao dodatno da podrži u oružju i logistici. Takođe bi mogao da pokuša da podstakne šiitske grupe u zemljama poput Saudijske Arabije i Bahreina na nove ustanke protiv sunitskih vladara ili da dodatno raspiri vatru u sukobima u Siriji i Iraku. Ni režimu u Teheranu nije stalo do solidarnosti, a još manje do prava manjina. On samo želi da proširi svoju moć u regionu. Zbog toga sunitske države, slično kao i Izrael, prilično zabrinuto gledaju na iranski atomski program.

Dobitnici i gubitnici

Jedan od odlučujućih faktora trebalo bi da bude buduće držanje bivšeg predsednika Ali Abdulaha Saleha. Ne sme se zaboraviti Salehov savez sa Hutima u cilju njegovog ponovnog vraćanja na vlast, kao ni činjenica da on uz sebe i dalje ima važan deo vojske. Ako se te jedinice i ubuduće budu borile na strani Huta, moglo bi da dođe do veliki gubitaka.

Teheran i njegove savezničke, šiitske snage kao što je libanski Hezbolah, već upozoravaju na posledice vojne operacije u cijeloj regiji. Možda se radi samo o pretnjama, ali vojne operacije će sigurno znatno povećati verske napetosti na Bliskom i Srednjem istoku. Od toga po prirodi stvari profitiraju radikalne snage kao što su „Al Kaida“ i „Islamska država“, baš kao i jastrebovi na šiitskoj strani. Istovremeno, jasno je i ko bi bio gubitnik te eskalacije: civilno stanovništvo u Jemenu, preko čijih bi se leđa prelomio rat, kao i sve političke snage koje se zalažu za dijalog, razvoj i obnovu u arapskom svetu.