Okeani prepuni smeća

Da je i najmanji deo aviona pronađen u moru, porodicama putnika na letu MH370 to bi moglo da pruži odgovor na brojna otvorena pitanja u vezi s nestankom toga aviona „Malezijan erlajnza“, za kojim se traga još od početka marta. Ali mučna neizvesnost o tome šta se dogodilo s tim avionom se nastavlja, a sve što je do sada tokom potrage u Indijskom okeanu bilo je jednostavno – smeće: plastični otpad, ribarska oprema ili drugi plutajući predmeti.

Stručnjake to nije iznenadilo: okeani se guše u smeću. Otpad se može pronaći čak i u najudaljenijim regionima, daleko od bilo koje obale. Veliki deo tog đubreta je plastika: četkice za zube, plastične kese, kanisteri i sl. „Godišnje se proizvede oko 280 miliona tona plastike“, kaže za Dojče vele Tilo Mak, morski biolog nemačkog „Grinpisa“. „Prema procenama, 20 odsto od toga završava u morima“, kaže Mak. Ali otpad koji pluta na površini mora samo je vidljivi deo problema, jer đubre se skuplja i ispod morske površine i to u neverovatno velikim količinama. „To je ogroman problem. Polazimo od toga da se samo na dnu Severnog mora nalazi možda čak 300.000 tona plastičnog otpada.“

Pacifik – najveća deponija na svetu?

Kao i voda, i veliki deo smeća stalno je u pokretu, talasi i struje nose ga od jednog do drugog kontinenta. Postoje gigantski otpadni virovi, a u severnom Pacifiku čak i nešto što se naziva „Veliki pacifički sloj đubreta“ (Great Pacific Garbage Patch). Taj tepih otpada veliki je kao cela srednja Evropa. Međutim, sam naziv zbunjuje, smatra Vendi Votson-Rajt, direktorka u Međuvladinoj okeanografskoj komisiji (IOC), organizaciji koja je deo UNESKO i koja se, između ostalog, bavi istraživanjem svetskih mora. „Kada se kaže 'veliki sloj đubreta' može se pomisliti na površinu od smeća koja je povezana, na neku vrstu plutajućeg ostrva, kojega može i da se vidi iz svemira pomoću satelitskih fotografija.“ Ali, to je greška, dodaje ona, jer radi se u suštini o nagomilvaanju malih, plutajućih, čestica otpada. Nažalost, kaže Votson-Rajt, jer to otežava borbu protiv smeća: „Verovatno bi bilo lakše očistiti jednu vidljivu otpadnu površinu, nego ovu 'kašu' od plastičnih delova.“

Pacifik je najveći okean na svetu i proteže se na oko 30 odsto Zemljine površine, podseća direktorka u IOCi ističe da povoljni atmosferski uslovi i morske struje, dodatno pogoduju idu u prilog nagomilavanju đubreta. „Sveobuhvatno čišćenje gotovo da je nemoguće sprovesti u praksi, a nadletati čitav okean da bi se pretražila mesta na kojima se skuplja smeće je preskupo“, kaže Votson-Rajt.

Naravno da veliki plastični delovi mogu ciljano da se izvlače iz vode, ali problem se time ne rešava, ukazuje stručnjak „Grinpisa“ Tilo Mak. „Plastika se raspada u sve manje delove, koji na kraju ne budu veći od planktonskih organizama u moru. Ukoliko bi se ta plastika filtrirala iz mora, filtrirao bi se istovremeno i plankton, koji to ne bi preživeo. Zato to ne dolazi u obzir“, zaključuje Mak.

Prokletstvo za naredna stoleća

Dalji problem je to što se plastika ne rastvara, odnosno to čini izuzetno sporo. „Čak i kada bi se odmah zaustavila proizvodnja plastike, morali bismo i dalje da se bavimo tim problemom“, kaže Mak i dodaje da efekat hlađenja u morskoj vodi dodatno usporava ionako dugotrajan proces razgradnje plastike. To znači da može da protekne i nekoliko vekova dok se neki komad plastike potpuno ne razgradi.

To ima svoje ponekad i smrtonosne efekte, pre svega po životinjski svet. Brojne životinje svake godine umiru. „Svako od nas je video fotografije morskih ptica koje su se same obesile o plastične kolutove“, navodi Tilo Mak. Takođe, životinje ponekad smatraju da je plutajući otpad hrana i tako se otruju ili uguše – na primer morske kornjače. „Kornjače jedu velike količine meduza, a plastične kese koje plutaju neverovatno liče na meduze.“ Kad ih progutaju, kese blokiraju ulaz u želudac, a životinje uginu u mukama. I brojne morske ptice su pogođene, dodaje Mak: „One često jedu plastični otpad poput čepova, ostataka četkica za zube ili upaljača. Tu plastiku za jelo daju i mladuncima.“

Odgovornost i na svakom od nas

Jedina mogućnost da se situacija u morima dugoročno poboljša jeste da se nešto generalno promeni, saglasni su i Tilo Mak i Vendi Votson-Rajt. A to je herkulovski zadatak, kako za lokalne ili nacionalne vlade, tako i za svakoj pojedinca koji odgovornim odnosom prema smeću, odnosno sprečavanjem nagomilavanja đubreta može da doprinese poboljšanju situacije. „Osim toga, i proizvođače bi trebalo strožije obavezati“, smatra Mak. „Onaj ko proizvodi plastiku, mora da učestvuje i u uklanjanju i reciklaži otpada“, kaže on i dodaje da je potrebno uspostaviti procese kojim bi se obezbedilo da štetne materije uopšte ne dospeju u more.

Poneki komad otpada koji je pronađen u moru tokom potrage za malezijskim avionom bio je ponekad veći i od 20 metara. To smeće je kod članova porodica nestalih putnika budilo nadu, a svetu je na trenutak ponovno slikovito prikazalo stvarne razmere zagađenje mora. Vendi Votson-Rajt nada se da će te slike ostati u kolektivnom sećanju ljudi, i da će one, možda nešto i da promene.