Običaji Lužičkih Srba: Vučji zubi i guščija pera

Škole u Lužici (na nemačkom: Lausitz), pokrajini jugoistočno od Berlina, uoči Uskrsa više liče na radionice suvenira nego na obrazovne ustanove. Ovde, u delu Nemačke nastanjenom Lužičkim Srbima, farbanju jaja i drugim običajima posvećuje se dosta pažnje. Učenici poverene zadatke shvataju vrlo ozbiljno i potajno se nadaju da će upravo njihovo jaje biti najlepše lužičkosrpsko uskršnje jaje.

Guščjim perom i voskom

Do te titule se naravno ne dolazi farbanje jednostavnim industrijskim bojama i jeftinim nalepnicama sa motivima uskršnjeg zeca. Tih dana učionice u Lužici mirišu na parafin i dim sveća, a učenici se uglavnom mogu zateći kako guščjim perom pažljivo na tvrdo kuvana jaja vrućim voskom oslikavaju razne motive: cveće i biljne ornamente. U Kulturnom centru Lužičkih Srba u mestu Šlajfe može se upisati kurs oslikavanja jaja na tradicionalan način. Deca u osnovnim školama ne moraju da uče ovaj zanata, jer se tradicija uči od malih nogu u krugu porodice.

Lužički Srbi u drže do svojih običaja i tradicije, a nema izuzetka ni kada je Uskrs u pitanju. Na Veliki petak čitava porodica sedi za stolom i ukrašava jaja. Ona se nakon toga poklanjaju, uglavnom deci koja od svojih kumova dobijaju po tri jajeta, što simbolički označava Sveto Trojstvo. Ili, kako objašnjava šefica kulturnog centra, Birgit Maruš, za porodicu: otac, majka, dete. U uskršnje poklone za decu ubrajaju se i uskršnja pletenica, keks, odnosno neki slatkiš i nešto novca.

Vučiji zubi i uskršna voda

Iako su među najvažnijim običajima, uskršnja jaja nisu jedina uskršnja tradicija Lužičkih Srba. Zavisno od veroispovesti, ova najveća nemačka manjina neguje i različite običaje. Katolički Lužički Srbi u Gornjoj Lužici na Uskrs organizuju uskršnje jahanje. Jahači u svečanim odorama jašu kroz gradove i objavljuju radosnu vest - Isusovo vaskrsnuće. Ovaj običaj se kod protestantskih Lužičkih Srba u Donjoj Lužici u međuvremenu izgubio.

Protestanti radije pevanjem (bez konja) objavljuju dolazak Uskrsa. Kod mnogih običaja je međutim danas teško otkriti verski element. Na primer kod kotrljanja jaja, svojevrsne trke jaja koja se puštaju niz neko uzvišenje. Ili, pomalo nestalog, običaja prema kojem na Uskrs ujutro devojke moraju na potok po vodu, a da pri tome ne smeju izgovoriti ni reč, jer bi se time izgubilo posebno svojstvo "uskršnje vode".

Mnoge uskršnja jaja izložena u kulturnom centru nose ornament "vučijeg zuba". On naravno služi u teranju svakog zla. Da li mladi umetnici veruju u posebna svojstva svojih uskršnjih jaja, nije toliko važno. "Najvažnije je da se svi dobro zabavljamo", kaže Birgit Maruš.

Autor: Vera Kern
Odg. urednik: Jakov Leon