Obamin oskudni angažman u zaštiti klime

Kada je oluja Sendi pre dve godine besnela iznad Njujorka, nevreme je pogodilo i komšiluk Elizabet Džempirs u Bruklinu. „Ljudi su izgubili kuće. Iznad glava su nam leteli krovovi kuća“, seća se Džempirs, inače aktivistkinja za zaštitu životne sredine. Kako oluja ne bi još jednom opustošila njenu domovinu, Džempirs je, zajedno sa 310.000 istomišljenika, došla u njujorški Central park da bi skrenula pažnju na globalno zagrevanje. „Došao je trenutak da delujemo i naše vođe to moraju da primete“, kaže Džempirs. Ona pre svega misli na predsednika Obamu koji ju je do sada „prilično razočarao“ kada se radi o zaštiti okoline: „Mislila sam da će se za vreme njegovog drugog mandata jače založiti u borbi protiv promene klime. Međutim, od toga nismo videli mnogo“.

Broj oluja i suša u SAD i dalje se povećava. Prema navodima organizacije Oksfam, u SAD je u poslednjih pet godina registrovano sto prirodnih katastrofa. Toliko prirodnih katastrofa u tom vremenskom periodu nije zabeleženo ni u jednoj drugoj zemlji.

Kada se danas (23.9.) u Njujorku okupi 120 šefova država ili vlada na samitu Ujedinjenih nacija o klimi, oči mnogih od njih biće uprte u američkog predsednika. Stručnjaci veruju da on ne može da ćuti ili gleda u stranu. Demonstranti na maršu za zaštitu klime u Njujorku to su jasno poručili.

Podrška građana, blokada u Konresu

Za Dženifer Morgan iz vašingtonskog trusta mozgova World Resource Institute protestni marš je jasan znak da je u SAD došlo vreme za reforme. „Nakon oluje Sendi podrška stanovništva za zaštitu okoline znatno je porasla“, kaže direktorka programa Energija i klima koji se zalaže za svet bez ugljene prašine. Ona kaže da „predsednik Obama treba da iskoristi takvo raspoloženje i snažnije se založi za zaštitu klime“.

Morgan dodaje da je „trenutno teško da kroz Kongres prođe bilo kakav predlog“. „To je Obama mogao da vidi tokom svog prvog mandata“, kaže Morgan. Američki predsednik je 2010. godine želeo da donese zakon kojim bi termoelektrane na ugalj bile prinuđene da kupe pravo na količinu emisionih gasova koje smeju da ispuste. Njegov projekat Cap and Trade nije dobio podršku u Senatu.

Granice za termoelektrane na ugalj

„Obama je zbog toga za vreme svog drugog predsedničkog mandata krenuo novim putem“, smatra Morgan. Uz podršku Saveznog ureda za zaštitu okoline je, između ostalog, predložio strožija ograničenja za termoelektrane na ugalj. Do 2030. godine svi reaktori koji emituju ugljen-dioksid trebalo bi da se smanje za 30 odsto u poređenju s 2005. godinom. Pošto je Obama nameravao da takva uredba zaobiđe Kongres, našao se na meti kritika, pre svega republikanaca i industrije uglja.

„Ako predsednik uspe u takvim planovima, onda će to biti više od onog što je pošlo za rukom svim njegovim prethodnicima“, kaže Lu Leonard, zamenik predsednika programa o zaštiti klime kojeg realizuje organizacija Svetska fondacija za prirodu (WWF). „SAD su, posle Kine, drugi po veličini zagađivač životne sredine na svetu. Emisija izduvnih gasova, dakle, mora da bude dodatno smanjena kako bi se postigao cilj, a to je da se zagrevanje Zemlje ograniči na dva stepena Celzijusa“, kaže Leonard.

Mnogi građani zabrinuti su zbog nedostatka Obaminog angažmana kada je reč o toj drugoj temi. Posebno su nezadovoljni zbog načina ispumpavanja zemnog gasa uz upotrebu hemikalija (fraking). U Oklahomi, gde se veoma mnogo radi na ispumpavanju zemnog gasa, samo u prva četiri meseca ove godine registrovano je 145 zemljotresa jačine 3,0 stepeni po Rihterovoj skali, piše magazin Atlantik. Naučnici pretpostavljaju da to ima veze sa frakingom. Nezadovoljstvo vlada i kada je reč o solarnoj energiji.

Mnogi građani se nadaju da će Obama na samitu preuzeti vodeću ulogu jer drugi važni predsednici država i neće biti tamo. Premijeri Kanade i Rusije otkazali se učešće, Kina i Indija poslale su samo predstavnike, a ne dolazi ni nemačka kancelarka Angela Merkel – na samit je poslala ministarku za zaštitu okoline Barbaru Hendriks.

„Želim da Obama jasno kaže da se zalaže za zaštitu životne sredine“, kaže Lu Leonard. „Konkretni brojevi i to koliko će SAD da smanji emitovanje izduvnih gasova, biće poznato tek naredne godine, na samitu u Parizu“. Međutim, Njujork je važan putokaz na putu ka novim planovima o zaštiti klime.