Obamin debakl u Siriji

Obama je želeo da pokaže da ne sedi skrštenih ruku, da naglasi da razvija dobro osmišljen plan protiv islamističke, terorističke grupe Islamska država (IS). Ali mnogo iskrenija poruka na konferenciji za novinare bila je ona koja se predsedniku omakla usput: „Mi još nemamo strategiju“.

Američki stručnjaci za Bliski istok se slažu: Obama je u Siriji potpuno zakazao. Ne samo sada, s obzirom na trenutnu opasnost od islamista, već od početka sirijskog građanskog rata. Opasnost od Islamske države bila je „ne samo predvidljiva, već je mogla jasno da se uoči“, kaže Šadi Hamid, stručnjak za Bliski istok iz trusta mozgova Brukings u Vašingtonu. Još 2012. razgovaralo se o vazdušnim napadima u Siriji, kao i o podržavanju umerenih grupa. Umesto toga, Sjedinjene Države postigle su samo to da se uništi sirijsko hemijsko oružje. Time se samo Bašaru al-Asadu dao veći legitimitet, smatra ekspert za Bliski istok.

Nepoznanica zvana Sirija

Obamini rezultati u ovom trenutku ne izgledaju dobro, kaže Hamid, dodajući da bi to sada zapravo moglo da bude njegovih pet minuta. Možda Obama ipak shvati da je u Siriji potrebna masivna intervencija. Međutim, za sada ne izgleda da će do toga i doći. Veliki problem je u tome što SAD imaju malo znanja o trenutnoj situaciji u Siriji. Sa izviđačkim letovima započelo se tek pre dva dana. „To je trebalo da se uradi mnogo ranije“, ukazuje Hamid u intervjuu za Dojče vele.

Osim toga, izviđačke aktivnosti u Siriji su mnogo teže nego u Iraku, gde Sjedinjene Države već sarađuju sa iračkim i kurdskim kopnenim snagama. Štaviše, Bagdad je konkretno tražio pomoć. To je sasvim drugačiji scenario od onog u Siriji, gde SAD do sada nisu u bliskom kontaktu sa opozicijom, a ni sa Asadovim režimom.

„Mi smo u ratu sa IS“

Šta Obama sada može da uradi u Siriji? Jake reči mogle su se čuti od njegovih saradnika: ministar odbrane Čak Hejgl opisao je IS kao „direktnu pretnju svim našim interesima koja prevazilazi sve što smo do sada videli“. Državni sekretar Džon Keri rekao je da IS „mora biti uništena“.

Majkl O'Henlon iz Brukingsa se slaže: „Mi smo u ratu sa Islamskom državom“. Petsto miliona dolara koje je Obama tražio od Kongresa za podršku umerenim sirijskim pobunjenicima jesu dobar početak, ali američko angažovanje u Siriji mora ići mnogo dalje. Odavno je trebalo početi sa vojnom obukom i isporukama oružja“, kaže O'Henlon. Pored vazdušnih udara, u Iraku bi trebalo da bude više američkih vojnika. SAD bi trebalo da izvrše invaziju sa pet do deset hiljada vojnika i pomognu u borbi protiv milicija IS. „Biće gubitaka, ali ne vidim alternativu“, kaže O'Henlon.

Sa ili bez Kongresa

Za sada se samo špekuliše o tome šta bi SAD mogle da urade u Siriji. Prema izveštajima medija, savetnik predsednika uskoro bi mogao da predloži operaciju sa bespilotnim letilicama i vazdušnim udarima. Takve operacije su SAD već izvodile u više zemalja, npr u Avganistanu i Pakistanu. Razlika je međutim u tome što je svaka od tih zemalja zatražila podršku SAD. Sirija ne samo da to nije učinila, već je ministar spoljnih poslova Sirije čak upozorio Obamu da ne ulazi u vazdušni prostor te zemlje.

Neki zvaničnici u SAD očekuju odluku Obame tokom septembra, verovatno posle samita NATO u Velsu sledeće nedelje. Predsednik je juče (28.8.) jasno rekao da je borba protiv Islamske države dugoročni projekat. Još uvek je nejasno da li će Obama za intervenciju u Siriji morati da traži odobrenje Kongresa, koji je u Sjedinjenim Američkim Državama odgovorna za odluke o ratu.

Amerikanci su u Iraku od početka avgusta sproveli više od sto vazdušnih udara, i to bez odobrenja Kongresa. Obama je to pravdao hitnošću operacije i opasnošću od humanitarne krize. Prema pravnim ekspertima, slično bi moglo da se dogodi i sada. Mišel Din iz Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir, za Dojče vele kaže: „Ako Obama zaista želi, on će podršku Kongresa i dobiti, jer borba protiv terorista u Sjedinjenim Državama uvek dobija puno podrške“.

Koalicija protiv islamista

Podrška zemalja Evropske unije za Sjedinjene Države ne igra neku veliku ulogu. Iako je najava isporuke naoružanja od strane Nemačke na primer dobro primljena, u Vašingtonu ne očekuju da Evropljani preuzmu nekakvu vodeću ulogu: „Kada SAD donesu jasnu odluku, onda će stići i evropska podrška“, smatra Majkl Din.

I stručnjak za Bliski istok Šadi Hamid smatra da su Evropljani prilično uzdržani: „Niko ne želi da se eksponira u Siriji pre SAD.“ Pritom pristalice Islamske države predstavljaju pretnju pre svega po Evropljane. Procenjuje se da oko 2.000 boraca potiče iz Evrope i da sa svojim pasošima Evropske unije, lako mogu da se vrate u nju i vrate i tamo izvrše atentate.

U SAD se diskusija u međuvremenu vrti oko partnera na Bliskom istoku. Turska i države Persijskog zaliva stavile su na raspolaganje svoje vojne baze za vazdušne napade. Džon Keri će otputovati u region, u kampanji za formiranje koalicije protiv IS, a ministar odbrane Hejgel ima zadatak da predsedniku predloži opcije u borbi protiv islamista.

Bilo bi katastrofalno ako se akcija ne bude pokrenula: „Ako Obama ne uradi ništa“, kaže Šadi Hamid, „moramo da prihvatimo da će nas Islamska država pratiti i u doglednoj budućnosti“.