O, kako je lepa ta Havana!

Uprkos vrlo različitim očekivanjima od pregovora, svi posmatrači su uvereni u njihov istorijski značaj. Posle 50 godina, Vašington i Havana će pokušati da prevaziđu do sada nepremostiv jaz između kapitalizma i komunizma.

"Predsednici SAD i Kube su ovim korakom stvorili uslove za poboljšanje situacije na Kubi", piše blogerka Joani Sančez, direktorka internet portala "14ymedio.com". Sada je važno da se iskoristi taj novi manevarski prostor.

Za razliku od Vašingtona, Havana želi da priguši prevelika očekivanja: "Kuba neće odmah normalizovati odnose sa Sjedinjenim Državama, ona uspostavlja diplomatske odnose", rekao je portparol Ministarstva inostranih poslova Kube. Normalizacija odnosa je proces koji dugo traje.

Liste sa željama

Kastrova vlada ima velike zahteve: Kubu treba ukloniti sa liste terorističkih država, na kojoj su između ostalog Iran, Sudan i Sirija. Traži se zatvaranje Gvantanama, ukidanje embarga, priznavanje kubanskih NVO koje su pod kontrolom vlade i ukidanje specijalnih uslova za kubanske izbeglice u Sjedinjenim Državama.

SAD traže slobodu kretanja za američke diplomate na Kubi i slobodan pristup za Kubance do američke ambasade. Američki pregovarač Roberta Jakobson, traži dozvolu da 34.000 Kubanaca koji su počinili krivična dela u SAD, mogu da se deportuju na Kubu. Kuba bi trebalo da u Vašington isporuči izbeglice iz SAD koje uživaju azil na Kubi.

Predsednik Obama žuri. 15. januara, Ministarstvo finansija SAD je donelo važne mere za olakšanje Kubanskih sankcija. Kubanci u SAD sada svojim rođacima na ostrvu mogu godišnje da pošalju 8.000 umesto samo 2.000 dolara. Projekti humanitarne pomoći sada više nemaju ograničenja.

Kapitalizam i kreditne kartice

Da bi imale koristi od turizma, i aviokompanije SAD će moći da lete do ostrva, a građani SAD će moći da plaćaju sa kreditnom karticom. United Airlines je najavio da planira da uvede liniju između Njuarka, Hjustona i Havane. Osim toga, firmama iz SAD sada je dozvoljeno da investiraju u proširenje telekomunikacija. Šef Gugla, Erik Šmit, u junu 2014. je procenio šanse za "slobodni Internet" u Havani.

Među oko dva miliona kubanskih Amerikanaca raste podrška za Obaminu novu politiku prema jugu. Prema istraživanju "Cuban Research Institutes" sa Internacionalnog univerziteta u Floridi, 52 odsto kubanske zajednice u SAD je za ukidanje embarga. U starosnoj grupi od 18 do 29 godina, saglasnosti je porasla na 62 odsto.

Olakšani prevoz putnika i transfer dolara odobrava 70 odsto ispitanika. Za uspostavljanje diplomatskih odnosa glasalo je 69 odsto u proseku, a među mlađim kubanskim Amerikancima je odobravanje čak 90 odsto. Uklanjanje Kube sa liste terorističkih država, međutim, odbija većina Kubanaca u egzilu.

Tvrdolinijaši u egzilu

Jedan od najistaknutijih protivnika novog kursa prema Kubi je republikanac Marko Rubio. Američki senator sa kubanskim korenima važi kao mogući predsednički kandidat na izborima 2016. Godine. Na Obamin govor u Kongresu, on je pozvao ćerku pokojne kubanske disidentkinje Osvaldo Paja.

"Nadam se da prisustvo Rosa Maria Paja predsednika Obamu podseća na činjenicu da ubice njenih roditelja nisu odgovarale pred sudom i da će američka vlada sada sa njima sedeti za stolom", kritikovao je Rubio. Slično misle mnogi Kubanci u Sjedinjenim Državama.

Ali, čini se da i vladi u Havani teško pada da se oprosti od stare predstave o neprijatelju. "Za kubansku vladu, koja misli u različitim vremenskim kategorijama, sve se događa prebrzo", kaže blogerka Joani Sančez. Havana se nada da će se razvoj odvijati sporo, i da je oduševljenje neće pregaziti.