Novi kardinali – globalna Crkva

Radi se o samo jednom pismu. Ali i ono je novi dokaz, u nizu ostalih dosadašnjih poteza pape Franje, da u Vatikanu duvaju neki novi vetrovi. Nekoliko dana nakon proglašenja 19 novih kardinala, 77-ogodišnji poglavar Rimokatoličke crkve pismeno se obratio novim visokopozicioniranim predstavnicima klera sledećim riječima: „Kardinalska pozicija nije ni unapređenje, ni počast, a ni ukras. Ona je jednostavno služba koja nalaže širenje pogleda i srca“. Novi kardinali, kako dalje stoji u papinom pismu, svoju službu trebalo bi da prihvate „jednostavna i skromna srca“ bez trunke „tašte svetovnosti“.

Globalni kolegijum

Ta poruka inače važi za sve dušebrižnike širom sveta. Svojom prvom inauguracijom novih kardinala otkako je došao na čelo Vatikana, papa želi da kardinalski kolegijum učini još globalnijim i da tako na poseban način istakne strukturu Katoličke crkve kao globalne, svetske zajednice. Istovremeno papa Franja se okružuje najbližim saradnicima iz čitavog sveta – 122 kardinala ujedno su i papini najbliži savetnici. Pored očekivanih, novih kardinala, poput papinih najvažnijih i najbližih saradnika, nadbiskupa Pjetra Parolina i Gerharda Ludviga Milera, papa Franja nije zaboravio ni katolike Azije, Afrike i Srednje Amerike.

Jak uticaj italijanskog klera

Još uvek polovina od 122 kardinala dolazi iz Evrope, iako samo svaki četvrti katolik danas živi na Starom kontinentu. Iako kardinalski kolegijum nije zamišljen kao reprezentativni gremijum zastupnika vernika iz čitavog sveta, upada u oči da njegov sastav ne odslikava drastične promene koje su se poslednjih decenija dogodile kada je reč o globalnoj zastupljenosti Katoličke crkve. Posebno se ističe činjenica da od 61 kardinala iz Evrope, gotovo polovina (28) dolazi iz Italije. Uticaj italijanskog klera, kako u kuriji, vatikanskom državnom aparatu, tako i u samom kardinalskom kolegijumu, i dalje je ogroman.

Ipak, danas više od polovine svih katolika na svetu živi na oba američka kontinenta, pretežno u Latinskoj Americi. Iz Latinske Amerike dolazi samo 19 kardinala. I tu papa Franja želi da proširi uticaj postavljajući po jednog kardinala iz Nikaragve, Čilea i da Haitija. Najuočljivija su, međutim, papina nastojanja da se deluje globalno: budući kardinalski kolegijum činiće i 14 kardinala iz Afrike i 12 iz Azije. Prilikom poslednjeg izbora pape, kako su naglašavali mediji, još nije bilo vreme za nekog poglavara Katoličke crkve iz Azije ili Afrike. Ali sastav kardinalskog kolegijum tu mogućnost sve više čini izglednom.

Autori: Kristof Štark / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković