Nove sankcije Rusiji?

Posle samita Evropske unije prethodnog vikenda, britanski premijer Kamerun sažeo je svoje mišljenje u rečenicu da ponašanje Rusije nije prihvatljivo. „U Evropi smo to naučili iz sopstvene istorije. To mora imati konsekvence“, rekao je Kamerun.

Međutim, šefovi država ili vlada EU nisu još jasno odredili koje će to biti konsekvence. Evropska komisija treba u roku od jedne nedelje da preispita moguće dodatne sankcije. Nemačka kancelarka Angela Merkel je u vezi sa tim spomenula ograničenja u finansijskom i energetskom sektoru. Isto tako mogla bi se proširiti lista osoba kojima će se blokirati bankovni računi unutar EU i koji neće moći da uđu na njenu teritoriju.

Trostepeno protiv Rusije

Dugo se Evropska unija koncentrisala na trostepeni model sankcija koji je donesen na martovskom samitu Unije. Prvo su zaustavljeni razgovori o daljem približavanju EU i Rusije. Zaustavljeni su pregovori o bezviznom režimu za ruske građane. Osim toga, suspendovani su razgovori o ekonomskom sporazumu. Potom je Rusija isključena iz nekih međunarodnih tela kao što je G8 (samit razvijenih industrijskih zemalja i Rusije), koje je bez Rusije opet postala G7. Nemačko-ruske međuvladine konsultacije su otkazane.

Drugi stepen sankcija doneo je zabranu ulaska na teritoriju EU i blokadu bankovnih računa za do sada 95 osoba, Rusa i Ukrajinaca, za koje se tvrdi da destabilizuju Ukrajinu. Isto tako, dvadeset preduzeća i organizacija nemaju više pristup svojim računima u EU.

Dugo najavljivani treći stepen sankcija, koji obuhvata ekonomske mere, delom je već mesec dana na snazi. Evropska unija je otežala pristup ruskih banaka tržištu kapitala. Pored toga, na snazi je i embargo na izvoz oružja: ruskim opružanim snagama se ne smeju isporučiti ni dobra za civilnu upotrebu, ni oružje. Na listi zabrane je i specijalna tehnika za eksploataciju nafte i gasa.

Rusija je na sve to odgovorila zabranom uvoza mesa, voća, povrća i mlečnih proizvoda iz EU.

Nejasno dejstvo

Sporno je šta su sve ti koraci doneli. „Sankcije su važne, ali sada moramo da vidimo kakav uticaj one imaju na promenu ruskog ponašanja“, rekao je holandski premijer Mark Rute u Briselu. Mnoge članice Evropske unije već mesecima razmišljaju kako najbolje da odseku rusku privredu od zapadnih tržišta, a da pri tom same ne budu previše pogođene tim merama. Pri tom se nadaju da Rusija sebi jednostavno neće više moći da priušti vojno angažovanje u Ukrajini. Da bi se postigao taj cilj, ekonomske sankcije mogle bi se dodatno zaoštriti.

Ruske banke, kao što su Zberbank, VTB banka, Gasprom banka, VEB banka ili Ruska agrarna banka mogle bi biti isključene sa berzovnog prometa i ostalih finansijskih tržišta. Isto tako, sankcije bi se mogle odnositi na akcije i papire od vrednosti onih firmi koje su delatne u finansijskom, energetskom i odbrambenom sektoru Rusije. Računica je sledeća: ako te firme nemaju pristup zapadnim novčanim tokovima, obratiće se ruskoj državi, što će opteretiti ruski državni budžet.

Da li je izolacija fiks-ideja?

Jedan interni dokument koji je predočen šefovima država ili vlada Evropske unije polazi od toga da će ove sankcije Rusiju do te mere izolovati od globalnog tržišta, da će morati da popusti. „Drugi izvori, kao što su Švajcarska, Singapur, Japan ili Hong Kong, mogu samo delimično da budu zamena. Oni ne mogu potpuno da nadoknade gubitak investitora iz EU i SAD“, navodi se u dokumentu.

Drugi stručnjaci imaju drukčije zaključke. Upravo Kina bi mogla da iskoristi ovaj sukob Rusije i Zapada. Tako Moric Rudolf, stručnjak Instituta za Kinu „Meriks“, kaže da Peking već profitira od tih sankcija i da bi on mogao, u nedostatku zapadne konkurencije, da popuni prazninu. Nemačka industrija već mesecima upozorava da im kineski konkurenti odnose pred nosom tendere u Rusiji. Rusija trenutno uvozi već 17 odsto proizvoda iz Kine. To je već veći uvoz nego iz bilo koje druge zemlje i iznosi više nego ukupni uvoz iz SAD i Evropske unije. Sve u svemu, sada se ne može predvideti da li će ekonomske sankcije postići željeno dejstvo.