Nove granice na Bliskom istoku?

Članovi radikalne grupe Islamska država, koja je postala poznata pod skraćenicom ISIS, se izgleda ničega ne boje, ili se bar tako predstavljaju. Do sada su se borili protiv umerenih pobunjeničkih grupa u Siriji, a pre nekoliko dana su po prvi put vodili brutalne borbe protiv sirijske armije. U provinciji Raka u severnoj Siriji napravili su pravo krvoproliće. Pri tome je, prema navodima Opservatorije za ljudska prava, ubijeno najmanje 85 vojnika. Sudbina oko 200 pripadnika vojske je još uvek nejasna. Život je izgubilo i oko 28 islamista. Brojne žrtve ne zaustavljaju džihadiste. Naprotiv, Islamska država svim sredstvima širi zonu svog uticaja.

Kalifat umesto država

„Cilj grupe je stvaranje bezgraničnog područja, najpre u Siriji i Iraku“, kaže Falko Valde, iz jordanske kancelarije fondacije Fridrih Nauman. „To je međutim samo prelazni stepen. Islamisti žele da se prošire u državama regiona: Jordanu, Libanu, Izraelu, palestinskim područjima, čak na Kipru i u delovima južne Turske“, kaže Valde. U proteklim mesecima su islamisti već pregazili delove Sirije i Iraka. Tamo gde je Islamska država preuzela kontrolu, vlada strogi režim: pogubljenja su svakodnevna pojava. U iračkom gradu Mosulu žene smeju da izađu na ulicu samo ako su potpuno pokrivene.

Vođa grupe Abu Bakr al Bagdadi je krajem juna u Mosulu proglasio kalifat. Ovaj Iračanin sebe smatra naslednikom proroka Muhameda, uzima sebi za pravo da vlada nad svim muslimanima i zagovara staru ideju stvaranja islamskog carstva.

Njegovim sledbenicima se sviđa ta ideja. Jer, mnogi islamisti ne prihvataju postojanje granica između Iraka, Jordana, Sirije i Libana koje su tokom Prvog svetskog rata proizvoljno povukle Velika Britanija i Francuska. Islamisti u razbijanju Osmanskog carstva početkom 20. veka, koje je dugo vremena bilo odlučujuća sila u Maloj Aziji i na Bliskom istoku, vide navodnu slabost muslimana. Novo veliko islamsko carstvo u ušima mnogih islamista zvuči zato kao obećanje bolje budućnosti.

Oslabljene vlade

Sirijska armija trenutno pokušava da se suprotstavi sunitskim pobunjenicima. Nakon višednevne borbe ona je uspela da povrati jedno gasno polje koje su prethodno zauzeli islamisti. Oni su gasno polje Šar zauzeli sredinom jula i tada ubili oko 300 pripadnika vojske odane Bašaru al Asadu. Radikalna grupa Islamska država je samo jedna od mnogih koje pokušavaju da oslabe Asadovu vladu. Uprkos tome, vlada sirijskog predsednika se i tri godine nakon početka građanskog rata održava na vlasti.

Vlada u susednom Iraku se već nalazi u dubokoj krizi. Šiitski predsednik Nuri al Maliki je između ostalog zbog korupcije i nepotizma protiv sebe okrenuo sunitsku manjinu. „Postoje mnogi sekularni Iračani koji se zbog premijerove konfesionalno orijentisane politike osećaju isključenima“, kaže Folker Pertes, direktor berlinske fondacije Nauka i politika. „Postoji i mnogo sunita, posebno u provinciji i ruralnim područjima koji se osećaju marginalizovano od strane Malikijeve vlasti.“

Ovaj konflikt je plodno tlo za Islamsku državu. Uz to dolazi i činjenica da se Kurdi na severu zemlje bore za uspostavljanje svoje nacionalne države. Oni ne žele da ostanu deo Iraka ili postanu deo nekakvog islamskog carstva, već se bore za svoju političku, kulturnu i ekonomsku nezavisnost. Obe činjenice – želja Kurda da se odvoje od Iraka i brutalna borba islamista za kalifat u istom regionu – dovode u pitanje granice na Bliskom istoku. Za ionako oslabljenje vlade u Iraku, Siriji ali i Libanu biće teško da očuvaju jedinstvo svojih država.