Nove brige zbog Ukrajine

„Rusija je podstrekač rata u regionu jer snabdeva separatiste teškim oružjem i gorivom i pruža im logističku podršku“, rekao je demohrišćanski političar Karl-Georg Velman agenciji Rojters. Ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajker je nešto uzdržaniji: on je povukao novu „crvenu liniju“ rekavši da bi „napad ili široka ofanziva u pravcu Marijupolja i šire, predstavljali kvalitativnu promenu situacije na koju bismo i mi morali da reagujemo.“

Među razlozima za takvu uzdržanost je i činjenica da je na upravo završenom Ekonomskom forumu u Davosu nemačka kancelarka Angela Merkel iznela svoju ideju nove saradnje sa Rusijom. Ona je stavila Moskvi u izgled mogućnost stvaranja zone slobodne trgovine između EU i Evroazijske unije. Uslov za to je sprovođenje Sporazuma o obustavi vatre sklopljenog u Minsku. Nemačka vlada polazi od toga

da su za napad u Marijupolju odgovorni proruski separatisti, što je tvrdnja koja se može čuti i u većini nemačkih medija. To bi značilo da inicijativi kancelarke sada neće biti poklonjeno mnogo pažnje – sukob je eskalirao baš u trenutku kada je vest o toj inicijativi počela da se širi u medijima. Slučajnost?

Na jednoj strani Blekvoter, na drugoj – ruski dobrovoljci

Članovi specijalne posmatračke misije OEBS u Ukrajini (SMM), koji su se u vreme napada nalazili u Marijupolju, ustanovili su da je 20 raketa tipa „Grad“ i „Uragan“ ispaljeno sa teritorije koju kontrolišu borci „Narodne Republike Donjecka“. Vlasti u Kijevu i pro-ruski pobunjenici optužuju jedni druge za krvoproliće u sukobu u kome se nijednoj od strana ne može do kraja verovati.

Prema navodima stručnjaka za bezbednost na nemačkoj televiziji Feniks, na strani pobunjenika se bore ruski dobrovoljci, a na strani jedinica odanih Kijevu – 500 američkih plaćenika firme Akademi (bivši naziv: Blekvoter). Inicijativu Angele Merkel svakako podriva i odlučni ratni kurs ukrajinskog predsednika Petra Porošenka, vidljiv u aktiviranju velikog broja rezervista – najavio je mobilizaciju njih 68.000. Ukrajinska armija je u lošem stanju i bez novca, tako da se nove mere smatraju rezultatom dogovora o vojnoj podršci Vašingtona Kijevu.

Trend za 2015. je negativan

Na privrednom planu, posle kratkotrajne nade koju je probudila izjava Angele Merkel u Davosu, nemačke firme sada strahuju od novih teških vremena za poslovanje zbog stezanja obruča sankcija oko Rusije. Vladina agencija GTA (Germany Trade & Invest) upozorava da se izvoz iz Nemačke u Rusiju smanjio za 20 odsto i da će 2015. da se smanji još za trećinu. Ta agencija napravila je anketu među nemačkim menadžerima koji su vrlo zabrinuti zbog aktuelnog trenda.

Pad kursa rublje – koja je sredinom decembra imala samo još polovinu vrednosti iz 2013 – ozbiljno je poremetio sve poslovne planove na bazi evra. Bilo da se radi o elektro-artiklima, mernim uređajima za industriju, kompresorima, automobilima ili tzv. luksuznim proizvodima, u Rusiju su zbog drastičnog pada vrednosti rublje mnogi proizvodi uvezeni po fabričkoj ceni. Trgovci nisu stizali da svoje cene prilagode kursu rublje; neki su čak privremeno obustavili prodaju.

Poremećaj poslovanja u evrima dovodi do premeštanja težišta delatnosti sa izvoza samih proizvoda na njihovo servisiranje i održavanje. Neki nemački graditelji industrijskih postrojenja ozbiljno razmišljaju o „ofanzivnoj“ taktici investiranja baš u ovom periodu, jer računaju sa smanjenjem lokalnih troškova, kao i da će Rusija sada dočekivati strane investitore raširenih ruku. Ali pad rublje i sankcije im smanjuju nade u povoljan razvoj konjunkture u Rusiji.

Sva ta razmišljanja u Nemačkoj trenutno kao da najviše brinu SPD. Šef ove stranke – članice vladajuće koalicije – Zigmar Gabrijel, od svih nemačkih političara trenutno najviše upozorava na opasnosti od uvođenja novih sankcija Rusiji. Predstavnici te stranke su, posle okršaja u Marijupolju, takođe bili uzdržani u oceni situacije na ratištu. „Nastavljeni i očigledno ciljani, napadi na civile predstavljaju ne samo nepoštovanje sporazuma iz Minska, već i povredu elementarnih principa u Evropi te slabe one koji traže diplomatski izlaz“, rekao je zamenik šefa poslaničkog kluba SPD u Bundestagu Rolf Micenih.

Standard end Purs zadaje novi udarac

Najnovije smanjenje kreditnog rejtinga Rusije koji je agencija Standard end Purs označila sa BBB- dodatno pogoršava situaciju. Ruski ministar finansija Anton Siluanov u prvoj reakciji je taj rejting nazvao „preterano pesimističnim“ i naglasio da pomenuta agencija nije uzela u obzir jake strane ruske privrede. On je naveo da Rusija ima velike devizne rezerve i mali državni dug. Potpredsednik ruske vlade Igor Žuvalov rekao je da su ocene koje Rusiji daju međunarodne agencije za procenu finansijskog rejtinga često politički motivisane.

O daljim koracima Evropske unije u odnosima sa Rusijom, odlučivaće se na sledećem samitu te organizacije koji se održava 12. februara. Pre toga, u četvrtak (29.1.) biće održan vanredni sastanak ministara spoljnih poslova EU na kome će se razmatrati mogućnosti uvođenja novih sankcija protiv Moskve.