Novac neće doći?

Prilikom debate o budžetu u Bundestagu još nikada se nije toliko govorilo o spoljnoj politici kao što je to bio slučaj prilikom prvog čitanja nacrta budžeta za narednu godinu. O tome se diskutovalo još i pre debate o budžetu, a u diskusiju su se uključivali čak i predstavnici onih ministarstava koja nemaju direktnu vezu sa spoljnom politikom. „Misija je okončana – cilj je postignut“ – to se poručuje onima koji su početkom godine zatražili aktivniju spoljnu politiku Nemačke, a to su nemački predsednik, ministar spoljnih poslova i ministarka odbrane.

U debati su se za angažman Nemačke u spoljnoj politici uvek zalagale stranke unije (CDU i CSU), socijaldemokrate (SPD) i Zeleni. Protiv su, kao i uvek, bili su poslanici Levice. Većina je bila za to da se ostane pri pritisku sankcijama na Rusiju i da se sve dogovora sa svim evropskim partnerima. Delegati su uglavnom bili i za to da se Kurdima na severu Iraka pošalje oružje iz zaliha Bundesvera. Svi, ali baš svi, bili su za to da Nemačka tamo pošalje sveobuhvatnu humanitarnu pomoć.

Malo prepoznatljivosti

Iskustvo je pokazalo da je za humanitarnu pomoć uvek potrebno više od planiranog. Prošle godine iz budžeta je izdvojeno dodatnih 240 miliona za humanitarnu pomoć, pa je za očekivati da suma biti prekoračena i ove. Za narednu godinu planiran je iznos od 303 miliona evra i već sada je jasno da je to malo.

Aktivnija spoljna politika, preuzimanje više odgovornosti i pružanje humanitarne pomoći – za iste pare? Važno je pomenuti da budžeta Ministarstva odbrane nije povećan, iako odatle stižu novi zahtevi zbog konflikta u Ukrajini, a sve to van učešća u novim, specijalnim trupama NATO za brzo dejstvo, bez obzira na svest o tome da će Bundesver ponovo morati da se prilagođava zahtevima odbrane. Međutim, nadležna ministarka već je najavila da skromnosti neće biti, i da bi već od 2016. godine trebalo da bude malo više novca.

Ima vremena za korigovanje

Od Ministarstva spoljnih poslova očekuje se da uradi više – za manje novca. Budžet Ministarstva smanjen je za šest procenata. Ipak, i dalje važi staro i osnovno načelo parlamentaraca: ono što se u prvom čitanju u Bundestagu pomene, na kraju ne bude tako. Dakle, za korigovanje još ima dovoljno vremena.

Međutim, iznad svega lebdi jedna cifra, a to je tzv. crna nula – uravnoteženi budžet, san svakog ministra finansija. To znači: što se više izdvoji za aktivniju spoljnu politiku i humanitarnu pomoć, biće manje novca za druge. Da li smanjiti izdvajanja za ishranu i poljoprivredu? Za zdravstvo? Rad i socijalna pitanja? O budžetu će se glasati u novembru. Međunarodne krize do tada neće biti rešene. Nadajmo se da to neće biti ni sa interesovanjem za novu spoljnu politiku.