Nova nemačka diplomatija za novi svet

„Svet se promenio“, kaže šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer i dodaje: „Zato i Ministarstvo spoljnih poslova mora da se promeni.“ Nemačku spoljnu politiku treba ponovo „naštimovati“, postojeći instrumenti moraj bolje da se iskoriste, a potrebno je razviti i nove mehanizme za savladavanja kriza, objasnio je nemački ministar spoljnih poslova na priredbi organizovanoj povodom 60. rođendana Nemačkog društva za spoljnu politiku (DGAP) u Berlinu. Zbog toga je on, kako je rekao, odlučio da svoje Ministarstvo reorganizuje, da neka postojeća odeljenja spoji, a i da kreira neka nova. Kako bi se saradnici rasteretili, planirana je provera svih onih oblasti koje su već postale rutinske, i koje bi na kraju mogle da budu i ukinute.

Razmišljanja o nemačkoj spoljnoj politici

Reforme su plod procesa koji je Štajnmajer pokrenuo neposredno nakon stupanja na dužnost. „Moramo da razmislimo o tome da li je sve što ispravno zaista radimo“, izjavio je taj socijaldemokratski političar 17 decembra 2013, prilikom preuzimanja ministarske dužnosti od svog prethodnika. Tekom vladavine prošlog crno-žutog saveznog kabineta (demohrišćana i liberala), spoljna politika uglavnom se „krojila“ u uredu kancelarke Angele Merkel. Ministarstvu spoljnih poslova su se ismevali nakon vidnog gubitke relevantnosti, a ni tadašnjem ministru Gidu Vesterveleu nije pošlo za rukom da se uverljivo profiliše.

Pod naslovom „Pregled 2014 – dalja razmišljanja o spoljnoj politici“, tokom protekle godine obavljen je „inventar spoljne politike“, kako taj višemesečni proces naziva Štajnmajer. Taj proces završen je objavljivanjem okončana zaključnog izveštaja. Razgovaralo se i diskutovalo sa stručnjacima iz zemlje i inostranstva, kao i sa saradnicima Ministarstva. Štajnmajer je osluhnuo i šta kaže nemačka javnost. Na preko 60 velikih priredbi u svim većim nemačkim gradovima, na diskusijama i četovima na internetu, debatovalo se o spoljnoj politici. Pa ipak, dodaje ministar, nije se ostalo na nivou teorije. Debatu je dodatno „podgrejala“ stvarnost sa brojnim krizama i konfliktima. Dok je nemačka spoljna politika preispitivala sebe samu, ona se našla i na velikom testu zbog aktuelnih svetskih zbivanja.

„Četvrt veka smo možda živeli s nadom da su mir i stabilnost u našem delu sveta zagarantovani. Možda je to bila iluzija. Sa ukrajinskom krizom se i na naš kontinent vratilo pitanje rata i mira.“

Kako ostvariti nove ciljeve?

„S obzirom na to kako svet trenutno izgleda, ne može se računati da će se uskoro opet vratiti mirni poredak“, sa žaljenjem je izjavio Štajnmajer. Baš suprotno, svet se izmiče kontroli i nemačka spoljna politika mora da se suoči sa tim novim izazovima, zato što je Savezna Republika umrežena u svetu i povezana sa svetom, kao možda nedna druga zemlja. Nemačka nacija koja zavisi od izvoza zavisi od toga da li se poštuju pravila između država. I za implementaciju ljudskih prava, najvažniji cilj nemačke spoljne politike, međunarodni poredak koji predstavljaju Ujedinjene nacije, je neizostavan. Kako bi ojačala taj poredak, Nemačka će se jače angažovati koristeći svoju međunarodnu reputaciju.

Kako bi se ti ciljevi ostvarili, u Ministarstvu spoljnih poslova ubuduće će se spojiti dva dosadašnja odeljenja: za razoružanje i za Ujedinjene nacije. Kontrola naoružanja tako bi trebalo da postane instrument multilateralnog poretka. Planirano je formiranje novih odeljenja: za prevenciju kriza, stabilizaciju i suočavanje sa konfliktima. U njima bi trebalo da se koncentrišu sposobnosti potrebne za sprečavanje i savladavanje sukoba.

Nemačka spoljna politika – evropska spoljna politika

Planirana reorganizacija Ministarstva trebalo bi da bude okončana u roku od 18 meseci. Štajnmajer je uveren da je to izvodljivo. Kako bi se rasteretilo Ministarstvo, na minimum će se „srezati“ dosadašnjih oko 200 izveštaja koje su godišnje pisala razna odeljenja.

Nova nemačka spoljna politika ni u kom slučaju se ne sme se (pogrešno) shvatiti kao nemačko „soliranje“. Baš suprotno. Nju bi se trebalo uvezati u zajedničku evropsku spoljnu politiku i cilj joj je jačanje Evrope, napomenuo je nemački šef diplomatije. I nemačko-francuski napori oko rešavanja krize u Ukrajini, deo su te evropske spoljne politike. Oni ne bi smeli da se doživljavaju kao samostalan potez Berlina i Pariza. Štajnmajer je dodao da nemačku spoljnu politiku želi da još tešnje poveže sa Evropom i da je sa njom integriše.