Nova nada za zemlje Zapadnog Balkana

Zemlje Zapadnog Balkana moraju da imaju jasnu i vremenski određenu evropsku perspektivu. To ne sme da se pretvori u prividnu perspektivu koja će se, bez oduševljenja i kao simboličan gest, neprestano i u pravilnim razmacima servirati. Uprkos sadašnjem zamoru nemačkog stanovništva što se tiče proširenja Evropske unije, nemačka vlada mora aktivno da podržava iskrenu perspektivu tih zemalja za članstvo u Uniji. To nije milostinja za siromašne zemlje na jugoistoku kontinenta. Ne, to približavanje Uniji iskonski je interes Nemačke. Politički, strateški, bezbednosno-politički i ekonomski.

To mišljenje su na konferenciji o Zapadnom Balkanu zastupali i predstavnici nemačke privrede. Jasno je da oni pri tom misle na sopstvene interese i pre svega ih interesuju nova tržišta i mesta za proizvodnju sa jeftinom i dobro obrazovanom radnom snagom. Ali takve izjave su i snažan politički signal, jer preduzetnici se ne ustručavaju da direktno progovore o mnogim problemima u zemljama Zapadnog Balkana: o nedostatku pravne države, bezvoljnoj borbi protiv korupcije, nedovoljnoj sigurnosti za ulaganja i lošoj infrastrukturi. Predstavnici privrede su mnogo glasniji u zahtevima za neophodnim reformama i ne interesuju ih preterano diplomatski obziri. Zato je važno da što su ekonomska pitanja bila težište konferencije. Velika nezaposlenost, socijalni problemi i siromaštvo velika su opasnost za političku stabilnost mnogih država Zapadnog Balkana.

Kraj berlinske uzdržanosti

Istovremeno, ni u kom slučaju se ne sme podceniti ni strateško i političko značenje skorog približavanja tih zemalja Evropskoj uniji. S obzirom na dramatičan razvoj događaja u Ukrajini, teško je shvatljiva dosadašnja berlinska neodlučnost što se tiče mogućeg članstva tih zemalja u EU. Ta uzdržanost je bila kontraproduktivna i zato ova jasno izražena podrška nemačke kancelarke zaista predstavlja novu nadu za čitav region.

Pojedine države Zapadnog Balkana proteklih godina su se trudile oko investicija i podrške iz drugih delova sveta. I dobile su ih – iz Rusije, Kine, Turske i arapskih zemalja. Srbija je za to najbolji primer, a slična situacija može se uočiti i u Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori. To se tim zemljama ne sme zameriti. Stanje na njihovim tržištima rada je toliko beznadežno, da se svaka investicija prima zahvalno i bez pitanja. Pri tom novi partneri ne postavljaju neugodna pitanja o demokratiji i slobodi medija.

Zamor od proširenja EU

Zato su još važnija obećanja iz Berlina o pružanju konkretne podrške, pomoći u velikim infrastrukturnim projektima kao i o privrednom i političkom vezivanju uz Evropsku uniju zemalja koje još nisu članice. To neće biti jednostavno jer to približavanje može da uspe samo uz punu podršku vlada zemalja Zapadnog Balkana. Čini se da je upravo to, pored zamora od proširenja koje vlada u starim članicama EU, najveći problem.

Pojedini članovi vlada koje su bile pozvane na konferenciju o Zapadnom Balkanu nisu baš pouzdani partneri za Berlin i Brisel. Mnogi su, dokazano, korumpirani. Pojedini predstavnici vlada, pa i visoko rangirani, često u Berlinu govore ono što njihovi sagovornici žele da čuju, da bi onda kod kuće i dalje vodili politiku koja nema veze sa evropskom integracijom. Neki od njih su se čak proteklih godina iz velikih evropskih nada pretvorili u male balkanske diktatore. Tim ljudima se jasno mora reći da jeftini populizam i sputavanje medija ne vode ka cilju.

Ostaje nada da su nemački domaćini u direktnim razgovorima načeli i neugodna pitanja – na primer o svakodnevnom kršenju prava manjina u mnogim zemljama Zapadnog Balkana. Takođe se treba nadati i da su gosti shvatili da slepi nacionalizam i huškanje protiv homoseksualaca ne spadaju u toliko propagirane evropske vrednosti.

Jasna perspektiva članstva u EU za zemlje Zapadnog Balkana, koju je podcrtala nemačka kancelarka, odvažna je najava. Nije samo pod znakom pitanja to da li će zemlje-kandidati za članstvo u skorijoj budućnosti moći i hteti da obave svoje domaće zadatke. S druge strane stola u četvrtak (28.8.) u Berlinu sedeli su mnogi predstavnici nemačke vlade koji veoma dobro poznaju zabrinutost nemačkog stanovništva. Njima je jasno da se ta zabrinutost mora ozbiljno shvatiti i da brojni potražioci azila iz Makedonije i Srbije, kao i doseljenici iz Bugarske i Rumunije koji dolaze zbog siromaštva, bude nove strahove i predrasude. Zbog evropske perspektive zemalja Zapadnog Balkana, koja je na konferenciji stalno isticana, nemačka vlada bi mogla da dospe u veliki škripac.