Nova generacija muzičkih spotova

Gledalac menja kanale i vidi vesti, rijaliti-šou, vremensku prognozu, crtani film, manekenke koje šetaju pistom - ali svi likovi na ekranu pevaju istu pesmu. Zapravo, pesmu peva Bob Dilan. U pitanju je njegov bezvremeni hit: „Like a Rolling Stone“ iz 1965, a spot za ovu numeru je konstrusian u formatu virtuelne televizije sa 16 kanala, koje korisnik može da menja po želji. Iako Dilan muzicira još od ranih šezdesetih, ovo je njegov prvi zvanični spot, i reklama za novu kompilaciju “The Complete Album Collection Vol. 1.”

Slični princip koristi i američki reper Farel Vilijams – video za njegovu novu pesmu traje 24 sata, pa korisnici mogu da ga prate u različitim delovima dana. Na spotu su razni ljudi, među njima i određen broj poznatih ličnosti, koji plešu uz pesmu “Happy” na ulicama Los Anđelesa.

Klik u budućnost?

Martin Berens, upravnik studijske grupe za pop-muziku na univerzitetu u Osnabriku smatra da interaktivnost nije toliko revolucionarna “Pop muzika je oduvek pokušavala da ljudima privuče pažnju,” kaže on. “Sve je to počelo sa ambicioznim svetlosnim efektima tokom sedamdsetih godina. Danas se koncerti prenose preko multimedijalnih platformi.” Drugim rečima, umetnici pokušavaju da se približe publici putem elemenata kao što su prenos uživo i galerije slika. “U takvoj vezi ima više emocija”, kaže Berens.

Ovaj stručnjak predviđa da povezanost među različtim platformama i dalje raste, jer društvene mreže i Internet imaju sve veći uticaj na muzičku industriju. “Sada je zabava ključni faktor. Stara poruka ‘kupi me!' otišla je u drugi plan“, objašnjava Berens.

Nova generacija muzičkih spotova biće zabavnija za korisnike, ali i skuplja za izdavače. Ipak, ljubitelji muzike neće morati da plate više za svoje omiljene pesme. “Ne misilm da će porasti cena diskova ili Ajtjunsa”, kaže Berens. “To će biti isplativo, jer će se proizvod bolje prodavati.”

Popularna platforma Jutjub ima u svojoj ponudi veliki broj muzičkih spotova, ali korisnici pri slušanju ostaju pasivni. Sa druge strane, interaktivni spotovi su zabavni baš zato što korisnik može da se igra sa njima. Berens tvrdi da bi jedan od nedostataka ove tehnologije - cena, jer trenutno samo najpoznatiji bendovi mogu da plate tako složen način produkcije. Ipak, to bi se uskoro moglo promeniti: „Novi trendovi najpre moraju da se dokažu. S vremenom će i početnici moći da naprave takve spotove.“

Nemački muzičari zaostaju

Istraživač muzike sa Univerziteta u Hajdelbergu, Henri Kizor, tvrdi da nedavni spotovi Dilana i Farela Vilijamsa zapravo nisu ništa novo. „Za sada je to samo reklama na Internetu“ kaže on za Dojče vele.

Kizor podseća da interaktivni video-sadržaji postoje već godinama. On navodni primer Pitera Gabrijela koji je još 1996. godine izdao disk Iv (Eve), i pružio mogućnost korisniku da klikne na određene zvučne elemente i da „pomera“ Adama i Evu kroz digitalni Edenski vrt.

Tokom 2000-tih, mnogi izvođači su iskoristili nove tehnologije za svoju muziku. Među njima se ističu švedski pop pevač Robin i britanski bend Placebo. Korisnici su mogli da menjaju i miksuju njihove pesme, a korišćena je i 3d tehnologija.

Istovremeno, nemački bendovi su uglavnom zaobišli ovaj trend. Jedini predstavnik na polju interaktivnih muzičkih spotova je berlinski hip-hop sastav K.I.Z koji je svoj projekat objavio u 2008. godini - u pitanju je bio muzički spot urađen je u stilu pucačke igre iz prvog lica.

Doduše, zbog nasilja i nepristojnog jezika, pristup tom sadržaju je bio ograničen. “Ovaj klip K.I.Z. je bio isuviše specifičan”, kaže Henri Kizor. “Pojedini delovi su mogli da se koriste samo posle 10 uveče. To je bilo kontraproduktivno i samo je frustriralo korisnike.

U budućnosti, interaktivni muzički spotovi kretaće se u smeru koji su zacrtali Dilan i Vilijams, odnosno ka lakoj zabavi, predviđa Kizor. Pored toga, on smatra da će se već 2014 ovom trendu pridružiti i nemački bendovi. Naime, većina njih radi za međunarodne izdavače, koji budno prate nove marketinške trikove.