„Nisam za proširenje EU po automatizmu“

U borbi protiv finansijske krize koja je pogodila zemlje evrozone, najvažniji mehanizam je štednja. Mnoge prezadužene zemlje poput Grčke se žale da štednja koči privredni rast. Kandidat nemačkih socijaldemokrata (SPD) za kancelara Per Štajnbrik kaže da nema sumnje da prezadužene zemlje svoje budžete moraju da dovedu u red. „Tu nema nikakve razlike između mojih stavova i stavova aktuelnih vlada. Samo je pitanje zbog čega su te zemlje u začaranom krugu. Ono što tražimo od Grčke ili Portugalije je ušteda od pet odsto bruto društvenog proizvoda. Ali kad to prenesem na Nemačku, pa kažem da bi to značilo da godišnje moramo da uštedimo 130 milijardi evra na saveznom nivou, u pokrajinama, opštinama i službama socijalnog osiguranja, tek onda nam je jasno šta radimo s tim zemljama. Kada bi kod nas u Nemačkoj neki političar rekao: 'Moramo da uštedimo 130 milijardi', nastao bi haos. A to se upravo i dešava u zemljama pogođenim dužničkom krizom“, kaže Štajnbrik.

„Proširenje, proširenje, proširenje – to nije moj stav“

Kada je u pitanju proširenje Evropske unije, kandidat SPD-a za kancelara Per Štajnbrik smatra da nijedna zemlja koja želi da bude članica Unije ne sme da bude pošteđena zacrtanih kriterijuma i dogovorene procedure. „Pre nego što krenem u vatreni govor o daljem proširenju, imam utisak da moramo da se pobrinemo da dođe do reformi i demokratizacije institucija uz istovremeno poboljšanje celog procesa koji jedna država mora da pređe na putu za učlanjenje. Imam utisak da će nemačka vlada u sledećem mandatu morati da inicira otvorenu debatu o tome kako da evropske institucije učinimo efikasnijim i više demokratskim.“

Na pitanje da li je Hrvatska zrela za učlanjenje 1. jula ove godine, Štajnbrik je rekao da je to pitanje već odlučeno, ali i dodao: „Pripadam školi Helmuta Šmita, koji je više puta rekao: 'Mi smo tu EU prilično brzo povećavali sa devet na dvanaest, pa na 15, 25, 27, i evo sada na 28 država'. Pokušaću to da vam ovako prevedem – svako udruženje ili zajednica koja doživi takvu eksploziju proširenja novim članicama, mora da se pobrine da donese adekvatan statut. U njega mora biti uneta nova osnova, kako bi mogao da osta delotvoran. To nam je delimično uspelo sa Lisabonskim sporazumom. Ali neka vrsta automatskog voza pod sloganom 'Proširenje, proširenje, proširenje' – to, moram da priznam, nije moj stav.“

Izbor u Evropskom parlamentu

Šta bi, nakon Lisabonskog ugovora, moralo da se dogodi da bi se proces proširenja nastavio? Evropski parlament bi, kaže Štajnbrik, trebalo da dobije više prava, morao bi da bira predsednika Evropske komisije, ali i odlučuje o njegovom razrešenju. Zašto na primer imamo predsjednika komisije, jednog stalnog i predsednika Evropskog veća koji se stalno mijenja. Zašto ne bismo na svim tim funkcijama imali jednog čoveka, kojeg bi birao Evropski parlament, rekao je za DW kandidat SPD-a za kancelara Per Štajnbrik.

Autori: Aurelijus M. Pedzivol / Jasmina Roze
Odgovorni urednik: Ivan Đerković