Nezaustavljiva ebola

Epidemija ebole u zapadnoj Africi se pogoršava i rizikuje da zahvatiti druge zemlje, upozorio je zvaničnik organizacije Lekari bez granica Bart Jansens. „Ova epidemija je bez presedana, apsolutno nije pod kontrolom i situacija se pogoršava“, kaže on za belgijski list Libr Belžik. Svetska zdravstvena organizacija i vlade treba da uvedu nove mere i pojačaju napore za suzbijanje ove bolesti, rekao je Jansens.

Lekari bez granica se žale na manjak medicinskog osoblja u suzbijanju ebole. U međuvremenu su dvojica istaknutih stručnjaka protiv ove zaraze i sami umrli od ebole, a takođe i više medicinskih radnika. Zbog toga su radnici po bolnicima u Sijera Leoneu stupili u kraći štrajk – tražeći bolje uslove rada i zaštite od ebole.

Polugodišnja epidemija

Epidemija ebole izbila je u januaru ove godine u Gvineji i u martu se proširila na susedne Liberiju i Sijera Leone. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije od 23. jula, ukupno je 1.201 osoba zaražena ovom bolešću, od kojih je 672 umrlo.

Da bi zaustavile širenje zaraze, nekoliko zapadnoafričkih avionskih kompanija obustavilo je letove za Liberiju i Sijera Leone. Liberija je zatvorila granice i uvela stroge sanitarne mere na glavnim tačkama ulaska u zemlju. Osim toga zatvorene su škole, mnogi radnici u javnim službama su poslati na prinudni odmor od 30 dana, a sve javne zgrade će u petak biti dezinfikovane. Zabranjena su javna okupljanja. Nigerija, takođe u zapadnoj Africi, uvela je pojačane mere granične kontrole posle potvrde da je jedan Liberijac umro od ebole u Lagosu, što je prvi slučaj te bolesti u Nigeriji.

Nema vakcine ni leka

Ebola ili hemoragična groznica, veoma je zarazno virusno oboljenje. Ima period inkubacije od dva do 21 dana; počinje groznicom i umorom, onda kreću glavobolje, povraćanja i nezaustavljivi prolivi a naposletku dolaze višestruka otkazivanja organa i izuzetno obilna unutrašnja krvarenja. Virus se prenosi direktnim kontaktom sa krvlju ili izlučevinama inficirane osobe, ili sa predmetima koji su kontaminirani takvim izlučevinama.

Protiv te bolesti i dalje ne postoji vakcina ili neki drugi siguran lek, tako da stopa smrtnosti iznosi 50 odsto, a može da dostigne i 90 odsto. Lečenje se uglavnom sastoji od sprečavanja pacijenta da ne dehidrira, onda kad bolest uzme maha.

Za borbu protiv ebole, to jest sprečavanje njenog širenja potrebno je obrazovati ljude u pogledu načina zaštite i izolovanja bolesnih i mrtvih od zdravih, budući da su i leševi zarazni. Takođe je potrebno ustanoviti sa kime je sve zaraženi došao u kontakt, kako bi i oni bili izolovani.

Borba sa sujeverjem

Ministarstvo zdravlja Sijere Leonea se žali da zaraženi beže iz bolnice i kriju se i upozorava stanovništvo da pružanje utočišta takvima predstavlja krivično delo. Jedan od glavnih ciljeva edukacije je upućivanje ljudi da leševe žrtava nikako ne peru, što je ovde običaj sa mrtvima, jer će tako da se zaraze. Veliki problem sa borbom protiv ebole jeste i verovanje naroda da su bolest doneli lekari.

Tako su nedavno u jednom selu u Sijera Leoneu žitelji spalili centar za borbu protiv ebole, strahujući da lekovi protiv ebole zapravo uzrokuju tu bolest. Lekari sa zaštitnim odelima i maskama izgledaju kao Marsovci i plaše ljude koji im ne veruju. Jedna porodica u Sijera Leoneu napala je bolnicu i otela jednu ženu da bi je odneli na lečenje kod travara. Žena je umrla, saznale su vlasti, a zbog cele akcije samo je još više ljudi zaraženo.

Ime po reci

Ebola je otkrivena 1976. godine u Kongu, a ime je dobila po reci kraj koje su pale prve prijavljene žrtve ove bolesti.

Američki centar za kontrolu zaraznih bolesti smatra da bolest stiže do ljudi najverovatnije preko divljih životinja koje su se inficirale. Najozbiljniji kandidati za prenošenje ebole su veliki ljiljci, jedna vrsta ogromnog slepog miša.

Jedna od najmasovnijih epidemija ebole izbila je u Ugandi 2000. godine. Tada je tom bolešću zaraženo 425 ljudi, a više od polovine je umrlo. Epidemije manjih razmera izbijale su i kasnije takođe u Ugandi.