Nevinost od sto miliona dolara

U pitanju je rekord pravosuđa – Zemaljski sud u Minhenu obustaviće proces protiv Bernija Eklstona kada ovaj uplati sto miliona dolara. Odluka da se milionska, korupcionaška afera kojom je Eklston osigurao svoje šefovsko mesto u Formuli 1 jednostavno zaboravi, već nailazi na oštre kritike u Nemačkoj. Kakav je praktični smisao zakona ili filozofski smisao pravde, ukoliko neko može da otkupi slobodu? To se recimo pita i bivša nemačka ministarka pravde Sabine Lojthojzer-Šnarenberger. Ona je za radio DLF rekla da se zbog odluke u slučaju Eklstona oseća „veoma nelagodno“.

Legendarni Britanac, koji je Formulu 1 komercijalizovao i promenio iz korena, pre osam godina je ispod žita dao 44 miliona dolara Gerhardu Gribkovskom, bivšem šefu odeljenja za procenu rizika bavarske Landesbanke. Ta banka je upravljala odlučujućim paketom akcija Formule 1 i mogla je da poljulja stolicu doživotnom šefu Eklstonu. Gribkovski je navodno uzeo milionski mito kako bi prodao akcije jednom britanskom investitoru koji Eklstonovu poziciju više nije dovodio u pitanje. Berni Eklston je pred sudom priznao da je platio Gribkovskom, ali je tvrdio da mu je novac zapravo iznuđen pretnjama.

„Ništa posebno“

U Minhenu se zasedalo 22 puta i Eklston je uvek dolazio: „To je za mene izazov“, rekao je nedavno novinarki Cajta. Koliki je izazov bio, pokazuje i suma vansudskog poravnanja – toliki novac još nikada nije isplaćen u dogovoru jednog tužilaštva i pojedinca.

Lojthojzer-Šnarenberger tvrdi da upravo vrtoglavi, devetocifreni iznos pokazuje da se radi o „teškoj krivici koja bi mogla da se kazni i zatvorskom kaznom do deset godina“. Kada su dimenzije krivičnog dela takve, onda pregovora ne bi smelo da bude, smatra ona.

Drugačije stvari posmatra Gerson Trig, frajburški advokat, stručnjak za privredno pravo. On ukazuje da se ovde ne radi o klasičnom dilu kakvi se viđaju po holivudskim filmovima. Dil bi omogućio optuženom da prizna krivicu, sarađuje sa tužilaštvom, a da mu zauzvrat kazna bude smanjena. „Ovde se međutim radi o odbacivanju čitavog procesa u zamenu za određeni iznos. U privrednom pravu tako nešto se dešava svakodnevno i nije ništa posebno“, kaže Trig.

Pravnu osnovu u Nemačkoj čini paragraf 153A krivičnog zakonika. Po tom osnovu se godišnje u Nemačkoj okonča 100.000 procesa. I među njima često ima slučajeva gde su delikti i poravnanja u milionskim iznosima. „Sve zavisi od ekonomskih mogućnosti optuženog“, kaže Trig.

Dvoklasno društvo?

Uzmimo recimo vožnju bez karte u tramvaju, popularno švercovanje. Ko više puta bude uhvaćen bez karte, na kraju će biti izveden pred sud. Svaki takav proces može da se obustavi ukoliko prestupnik prihvati dogovor, a to je najčešće uplaćivanje određene svote novca. Svota će zavisiti od imovnog stanja građanina, objašnjava Trig: „Da je gospodin Eklston optužen zbog vožnje bez karte, sigurno bi morao da plati više od nekoliko stotina evra kako bi proces bio obustavljen.“

Gornji primer je plastičan, ali nije baš precizan. Jer Eklston se nije vozio bez karte. U Nemačkoj se stoga govori o utvrđivanju dvoklasnog društva, u kojem bogati mogu da kupe svoju slobodu. Ipak, pravnik Trig podseća da tokom procesa glavni svedok Gribkovski nije mogao jasno da optuži svog nekadašnjeg kompanjona pa je sud procenio da je poravnanje moguće. „Uvek možete reći da je to kupovina slobode, ali nijedan zapadni pravosudni sistem ne odriče se ove međumere kojom se sudovi oslobađaju procesa zbog privrednih delikata.“

Računica Bernija Eklstona je jasna – platiće sto miliona dolara jer njegov dosije ostaje čist. Tako guru Formule i dalje može da ostane na svojoj poziciji i zarađuje nove milione. Bivši svetski šampion Niki Lauda, koji je nekada vozio u Eklstonovom timu, pozdravlja takav rasplet: „Prestaće sve spekulacije oko Bernija i Formule 1. Kontinuitet na čelu F1 veoma je važan.“

Oštre osude

Većina nemačkih medija prenosi da je obustavljanje procesa pravi skandal. „Posledica mora da bude drastična reforma zakona“, piše ugledni dnevnik Frankfurter rundšau. I bivša ministarka Lojthojzer-Šnarenberger jasno kaže: „Ovo ne ostavlja samo gorak ukus u ustima, ovo je čisti bezobrazluk.“ Dodaje da zakon mora da bude precizniji kada se radi o teškim deliktima, kakav je očigledno bio Eklstonov.

Advokat Gerson Trig ne prihvata ovakve osude: „Ja ne vidim skandal. Siguran sam da je sud u Minhenu dobro razmotrio opcije pre nego što je odlučio da ponudi poravnanje.“ Na posletku, podmićeni – Gerhard Gribkovski – osuđen je na osam i po godina robije. Uprkos pravnim objašnjenima i začkoljicama, mnogima će ostati nejasno kako u jednom slučaju korupcije postoji podmićeni, dok onog ko podmićuje zvanično nema.