(Ne)vidljivo distanciranje od Dodika

Izjava srpskog premijera Aleksandra Vučiča kako se Beograd neće mešati u predizborne aktivnosti u Republici Srpskoj (RS), i da neće podržati nijednu stranu, nije bila predmet pažljivih političkih analiza. Uglavnom se samo zabeležila izjava premijera Vučića da će Srbija poštovati narodnu volju, bez ikakve podrške bilo kojem kandidatu. Takođe se prenose izjave predsednika RS Milorada Dodika da on takvu podršku nije ni očekivao, i njegove tvrdnje da “orijentacija neutralnosti državnog vrha Srbije po pitanju izbora u BiH nama u potpunosti odgovara”. Kakve god ko zaključke izvlačio nakon ovih izjava, sigurno je da sadašni stav državnog vrha Srbije prilično odudara od nekadašnje prakse. Bivši predsednik Srbije Boris Tadić i Milorad Dodik imali su tradiciju aktivne uzajamne podrške u predizbornim kampanjama, i otvoreno su izražavali podršku jedan drugom za pobedu. A u pauzama izbora su se zabavljali zajedničkim druženjem na sportskim utakmicama i drugim priredbama.

Dodik (ni)je pušten niz vodu?

Politički analitičar Branko Radun smatra da je dobro što će ta praksa sada biti prekinuta. “Taj odnos Tadića i Dodika je bio nešto od čega su samo njih dvojica imali koristi, a od toga nije bilo nikakve koristi za Republiku Srpsku, ocenjuje Radun. To je bila politika ‘ja tebi ti meni', koja se bazirala na njihovim stranačkim potrebama i marketingu, i gde su njih dvojica jedan drugom činili neke usluge. Možda će neko imati primedbi na odnos sadašnje vlasti prema Dodiku i RS, ali činjenica je da su sada ti odnosi rezultirali sa mnogo više konkretnih aktivnosti, od kojih će možda neku korist videti i sami građani”.

Branko Radun kaže za DW da je čitava priča o tome kako je Dodik sada napušten od Beograda i pušten niz vodu prenaduvana. Sada svako ovu situaciju posmatra iz svog ugla, onako kako njemu odgovara, primećuje Radun. “Oni koje Dodik nervira u međunarodnoj zajednici sada su zadovoljni, jer je on navodno izgubio podršku Beograda. Naravno da će i sarajevska javnost biti zadovoljna, i da će sada spinovati čitavu priču, jer smatraju da će lakše izaći na kraj sa nekim drugim umesto Dodika”.

Preuveličavanje srpskog stava

Jasno je da bi mnogi voleli da vide leđa Dodiku, i zato sada ovakve reakcije na Vučićevu izjavu, ali ja moram da kažem da su odnosi Beograda i Banjaluke sada daleko bolji nego pre godinu dana, skreće pažnju Radun. Uostalom, da je Beograd digao ruke od Dodika to bi bilo praćeno nekom negativnom medijskom kampanjom protiv njega u srpskim medijima; toga nema, i zato mislim da je ovo preuveličavanje jednog neutralnog stava Srbije, koji je po mom mišljenu dobar, jer pokazuje da Srbije ne želi da se upušta u stranačku borbu u RS, kaže Radun.

“Mislim da ovakav stav ne može naneti neku političku štetu Aleksandaru Vučiću, primećuje Radun. Da bi mu to nanelo neku politički štetu vi biste morali da imate neke medije, kao i opoziciju, koji bi mogli da eksploatišu takav njegov stav, i da ga predstave kao neku izdaju srpskih nacionalnih interesa. Kako ni toga nema, mislim da on od ovoga neće imati neke političke štete”, kaže Radun.

(Ne)vidljivo distanciranje

Neutralan stav srpskog premijera prema izborima u RS je deo neke evropske priče, gde se jednostavno ne želi ni na koji način ugroziti evropski put Srbije, ocenjuje za DW Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam. Onako kako se to radilo u vreme vlasti Borisa Tadića svakako nije moglo doprineti normalizaciji odnosa između Beograda i Sarajeva. Međutim, ipak je primetno da to distanciranje nije baš previše vidljivo, napominje Popov. Naime, ako se pogleda malo unazad, videćemo da je bilo dosta susreta čelnika RS i Srbije, pa i zajedničkih sednica vlade. Ali, u svakom slučaju se vidi jedan daleko rezervisaniji stav rukovodstva Srbije prema samom Miloradu Dodiku, smatra Popov.

Isplativa politika Beograda?

Svaka politika nosi rizike, pa i ovakav stav Aleksandra Vučića, kaže Popov odgovarajući na pitanje koliko ovakva politika može doneti političkih problema Vučiću, i optužbe da radi protiv srpskih interesa. “Ja mislim da je bila greška prethodne vlasti demokrata što su vodili politiku približavanja Evropi, ali i podilaženja tom jače nacionalno obojenom biračkom telu, napominje Popov. Stoga mislim da, bez obzira na kritike regionalne politike sadašnje vlasti naprednjaka, ona ipak mora da ostane konzistetna, i da na duži rok može doneti dobre rezultate i da će se isplatiti”, smatra Popov.

Beograd bliži od Moskve

Postoje takođe ocene da se Milorad Dodik oseća ohrabreno podrškom koju dobija iz Moskve, ali i da je to razlog zašto su se srpske vlasti odlučila za ovakav stav prema Dodiku; naime, pretpostavlja se da bi svako dalje svrstavanje uz Moskvu bilo dodatno iritiranje zapadnih partnera Srbije. “Za političare u RS je ipak važno kako se Srbija postavlja prema njima, navodi Popov. Sigurno za tamošnje političare nije dobro ukoliko građani primeti da se Beograd distancira od pojedinih političara. Mislim da to ima veći značaj od neke podrške iz Rusije. Jer, ipak, Moskva je daleko a Beograd je daleko bliži, kaže Popov.

Politička sudbina Milorada Dodika će ipak najviše zavisiti od tamošnjih birača, i od toga šta je urađeno za građane Republike Srpske, kaže Popov, a ipak manje od Beograda. Mislim da je Milorad Dodik i dalje jaka politička ličnost u RS, kaže sa druge strane Radun, i da je moguće da mu neka posebna pomoć Beograda i nije potrebna. Beograd u svakom slučaju ne želi otvoreno da podrži nikoga, jer ukoliko taj neko izgubi izbore to može napraviti samo dodatne probleme u odnosima sa RS, napominje Radun.