Neutralnost Interneta dovedena u pitanje?

Komesarka EU za telekomunikacije, Neli Krus jednom prilikom je u Briselu izjavila: "Našim građanima su potrebni korektni ugovori u celoj EU, što podrazumeva i pravo na neutralnost Interneta. Ja im garantujem to pravo".

Komesarka je sada predložila da preduzeća uspostave posebno brz informacioni put, neku vrstu "trake za preticanje" na informacionom auto-putu. Za prenos ekspresnih podataka Telekom i druga preduzeća bi mogla da zahtevaju veće cene.

Blokada internet sadržaja i usporavanje veze trebalo bi da budu zabranjeni, čime bi svaki korisnik imao neograničen pristup Internetu. Povrh toga, preduzeća mogu da ponude "specijalne usluge", koje omogućavaju brz prenos ogromne količine podataka najvišeg kvaliteta, na primer slike visoke rezolucije. Upravo tu nastaje problem, a rasprava se vodi oko pojma neutralnosti Interneta.

Do sada je neutralnost Interneta podrazumevala - Internet bez prepreka, znači jednak pristup svih korisnika svim dostupnim informacijama na Internetu. Svi podaci bi trebalo da stignu do korisnika. Između preduzeća koja Internet koriste u poslovne svrhe i privatnih mušterija, nije bilo razlike. Ali to će se promeniti, ukoliko se usvoji predlog komesarke EU za telekomunikacije Neli Krus: Ko plati više, dobiće više i brže informacije.

Složena rasprava oko neutralnosti mreže

Nikol Simon, član anketnog odbora za pitanja interneta u Bundestagu u razgovoru za DW kaže: "Rasprave oko neutralnosti Interneta su neverovatne naporne, jer se pojam može definisati na više načina."

Tomas Bradler iz Centrale za zaštitu potrošača Severne Rajne Vestfalije dodaje: "Smatram da svi potrošači treba da imaju pristup Internetu. Takođe malim ponuđačima treba omogućiti da rastu na ovom tržištu - kako bi se očuvala raznolika ponuda na svetskoj globalnoj mreži."

Ipak predsednik Udruženja ponuđača telekomunikacionih usluga Jirgen Gricner smatra da je to nerealno: "Neutralnost Interneta znači da ponuđač korisniku ne propisuje šta će brzo, a šta sporo da prolazi. To mora da odluči mušterija. Niko se ne oglušuje o neutralnost Interneta ako potrošač želi kvalitetnu Internet televiziju - ako je to tehnički izvodljivo."

Tržišni princip ili prevara?

Ni EK nije zauzela jedinstven stav. Minimalni konsenzus koji je postignut glasi: Usluge i troškovi na Internetu moraju da budu transparentni za mušterije.

Ipak Bradler smatra da to nije dovoljno. Najveći rizik je da ubuduće neće baš svako moći da ima pristup Internetu: "Ako dođe do toga da se za pojedinačne usluge mora platiti više novca, to je sa jedne strane loše za potrošače, a sa druge za mala start-ap preduzeća, koja nemaju novac da sklope ugovore sa određenim ponuđačima."

Stručnjak za Internet, Nikol Simon kaže da je predlog EK u redu, sve dok je reč samo o tzv. ekstra usluzi. Ali kada više ne bude imala izbora, to će biti teško. To se može videti na primeru američkog TV-tržišta: "Tamo određene stanice emituju samo ako uzmu dosta novca i ako plate ponuđača kablovske televizije. A to ne može svako."

Predstavnici branše smatraju da je razvoj Interneta u Nemačkoj trenutno moguć samo ako za branšu postoje finansijski stimulansi. Uspostavljanje dodatne tzv. informacione trake samo prati princip tržišne privrede, kaže Gricner: "Danas imamo automobile koji su brzi, ali imamo i automobile koji su spori, ali zato znatno jeftiniji. Ovde ne govorimo o 30.000 ili 60.000 za auto, već o razlikama od nekoliko centi, čime se može finansirati razvoj Interneta. To je ispravno i tako treba da bude - u suprotnom ništa od razvoja Interneta u Nemačkoj."

Autor: Johana Šmeler / Ivana Ivanović
Redakcija: Jakov Leon