Neodlučni odlučuju o sudbini Škotske

Pre sedam vekova Škoti su izvojevali ključnu pobedu u prvom ratu za nezavisnost protiv Engleza. Poraz vojno nadmoćnih osvajača kod Benokberna 24. juna 1314, predstavlja prekretnicu u škotskoj istoriji. Taj događaj se inače pominje i u filmu Mela Gibsona „Hrabro srce“. Danas su borci za nezavisnost opet „na bojnom polju“, ali umesto oružja, o sudbini Škotske odlučiće referendum koji je zakazan za 18. septembar. Ideja izlaska iz Ujedinjenog kraljevstva ima oduševljene pristalice, ali veliki deo Škota smatra da bi raskid sa Londonom naškodio nacionalnim interesima.

Dvojica starih prijatelja, Kejlam Meklohlan i Pol Sloun, žučno brane svoje suprotstavljene stavove o nezavisnosti Škotske. Oni već dugi niz godina zajednički vode jedan lanac restorana u Škotskoj, ali ni prijateljstvo ni zajednički interesi nisu uspeli da pomire njihove političke stavove. Dok Meklohan željno očekuje referendum u septembru i nada se samostalnosti, Sloun smatra da bi nezavisnost Škotske imala katastrofalne posledice.

U jednom od njihovih restorana na dokovima Obana, simpatičnog škotskog grada na zapadnoj obali Velike Britanije, Meklohlan iznosi svoje argumente: nezavisna Škotska, kaže on, stekla bi novo samopouzdanje. Pošto bi u novouspostavljenoj državi živelo samo oko pet miliona ljudi, vlasti bi brže reagovale u teškim situacijama.

„Pogledaj samo Island tokom finansijske krize“ kaže on Slounu, dok sede među gostima restorana „Vaterfront“, mahom starijim ljudima koji naručuju jela od pastrmke i skuše. „Odmah su strpali bankare u zatvor i brzo izašli iz recesije.“

Vlada kao Robin Hud?

Meklohlan dodaje da bi nezavisnost pružila Škotima priliku i da samostalno odluče o ostanku u Evropskoj uniji. On nije oduševljen tom organizacijom i voleo bi da o tome odlučuju samo njegovi zemljaci. Budući da populacija Škotske predstavlja samo osam odsto stanovništva Ujedinjenog kraljevstva, oni nemaju dovoljan uticaj, smatra Meklohlan.

Njegov prijatelj Sloun ostaje skeptičan: „Sa Ujedinjenim kraljevstvom smo imali 300 uspešnih godina. Zašto bi to razmontirali?“

Slouna naročito brinu finansijske posledice nezavisnosti. Ubeđen je da samostalna Škotska nema dovoljno prihoda da održava svoju sopstvenu infrastrukturu.

Kao poslovni čovek, on strahuje i od toga da bi na vlast mogli da dođu laburisti, pošto škotski glasači obično glasaju za stranke levo od centra. „Oni bi oporezivali bogataše i davali taj novac siromašnima“, kaže Sloun i dodaje da je srećan što konzervativna vlada u Londonu kontroliše sredstva koja država daje za socijalnu pomoć.

Zarazno oduševljenje boraca za nezavisnost

Istovremeno, Mekčohlan, smatra da je oporezivanje bogatih i raspodela bogatstva pravi potez, a taj stav deli i većina u taboru za nezavisnost.

Sa tim se slažu i članovi Galskog hora u Obanu. Neposredno pre redovne probe, veći deo hora vežba pesmu uz čuveni borbeni marš „Kaber Fej“ ili „Jelenski rogovi.“ Ta pesma veliča ratnike iz klana Mekenzi, na čijem grbu je jelenska glava sa rogovima.

Kada ih pitamo šta će nezavisnost doneti, pevači hora odgovaraju sa puno poleta: „Želimo ravnopravnije društvo“ – kažu oni – „bolji zdravstveni sistem“, „glas za mir u svetu, a ne vezu sa Amerikancima koji su nas povukli u odvratne ratove u Iraku i Avganistanu.“ Doduše, jedan član Galskog hora protivi se mišljenju većine – Margaret koja je rođena u Švajcarskoj zabrinuta je zbog uticaja nezavisnosti na državnu kasu, isto kao i preduzimač Pol Sloun: „Novca će biti sve manje i manje“, kaže Margaret.

Primetno je i to da pristalice nezavisnosti u Obanu zastupaju svoju ideju sa daleko više entuzijazma nego skeptici. Čak i Margaret priznaje da je raspoloženje njenih kolega iz hora zarazno.

Iako najnovija istraživanja javnog mnjenja pokazuju da protivnici nezavisnosti imaju blagu prednost, mnogi glasači u Obanu i širom Škotske ostaju neodlučeni. Kada konačno dođe trenutak za referendum, upravo neodlučeni građani mogli da budu presudni u izjašnjavanju o budućnosti zemlje i opstanku zajednice sa Londonom koja traje već 300 godina.