Neodgovorni političari zaslužni za sankcije

Bosna i Hercegovina je prva zemlja kojoj su uskraćena sredstva iz fondova IPA (Instrument for Pre-Accession Assistance). Tu neslavnu titulu dobila je zahvaljujući nesposobnim političarima, ocenjuju i evropski zvaničnici, ali i političkih analitičari koji tvrde da „isključivu odgovornost za probleme koje danas ima BiH, snose lideri vladajućih stranaka“.

Politički analitičar Vlastimir Mijović za Dojče vele kaže da odgovornost i za uskraćivanje 45 miliona evra iz tih fondova snosi „čuvena sedmorka“ koja vlada BiH. „Oni naprosto ne žele da taj problem reše. Ono što bi na to moglo da ih natera jeste unutrašnji otpor, odnosno pritisak građana koji, na žalost, još uvek ne pokazuju da su na to spremni. Druga kazna mogla bi da bude 'štap sa strane'. Jedan od tih 'štapova' su fondovi IPA i novac koji nam je već uskraćen“, kaže Mijović.

Evropska unija neće rešavati probleme BiH

Mijović je na svom blogu kao jednog od najodgovornijih za neuspeh u sprovođenju odluke „Sejdić -Finci“ označio lidera Socijaldemokratske partije (SDP) BiH Zlatka Lagumdžiju. On zamera Lagumdžiji što je od predstavnika Evropske komisije tražio da ponude svoja rešenja. „Međunarodna zajednica nam je još pre šest ili sedam godina rekla da je prošlo vreme da ona rešava naše probleme. Zaista nije fer primati platu za nešto što radi drugi. Potrebna su nam rešenja koja će biti proizvod našeg zrelog, domaćeg dogovora jer samo takva rešenja imaju šanse za dugovečnost“, kaže Mijović za Dojče vele.

Direktor Centra za zastupanje građanskih interesa (Fondacije CPI) Damir Mehmedbašić veruje da bi eventualne sankcije Evropske unije trebalo da budu usmerene na „nesposobne političare“. „Ukoliko bi trebalo da budu preduzete protiv vlasti u BiH, prave sankcije morale bi da budu mnogo delotvornije, pri čemu ne smeju da ispaštaju građani nego oni koji su doveli do takvog stanja u kakvom smo trenutno“, kaže Mehmedbašić.

Pod znakom pitanja i program IPA 2

Direktor Fondacije CPI smatra da vladajuća elita nije zabrinuta zbog uskraćivanja sredstava Bosni i Hercegovini. „Tih 45 miliona evra uglavnom ide na konsultantske kuće iz Evropske unije i oni će svoje projekte preusmeriti na druga mesta, u ovom slučaju na Kosovo“, kaže Mehmedbašić. Od 45 miliona evra, koliko je uskraćeno BiH, na Kosovo ide 23,5 miliona, dok će ostatak biti upućen Regionalnom projektu stambenog zbrinjavanja izbeglih i raseljenih lica.

Iz Evropske komisije poručuju da od 1. januara 2014. godine počinje sedmogodišnji program IPA 2, sa oko 80 miliona evra godišnje. No, i taj je projekat je pod znakom pitanja zbog nepostojanja jedinstvenog mehanizma koordinacije. Sprovođenje odluke Evropskog suda za ljudska prava u predmetu „Sejdić-Finci“ ostaje uslov i za program IPA 2.

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo
Odgovorni urednik: Ivan Đerković