Neodgovorna trudnoća sa 65 godina

„Duboko me pogađa da medicina, jer je to postalo moguće, može da pokrene ovakve trudnoće. Kao doktor ja za to ne mogu da imam razumevanja“, kaže profesor Frank Luven, šef Odeljenja za ginekologiju i prenatalnu medicinu. On, kao i mnogi drugi nemački lekari, užasnuti su trudnoćom 65-godišnje žene iz Berlina. Ne samo zbog toga što je trudna, već i činjenicom da nosi četvorke i da bi ovog leta trebalo da se porodi. „Taj predivni fenomen rođenja ovde se pretvara u takmičenje u tome koliko stara može da bude najstarija porodilja. To je strašno“, kaže Luven.

Ta žena koja inače već ima trinaestoro dece, još 2005. je izazvala senzaciju. O njoj su objavljeni brojni članci u novinama kada je sa 55 godina rodila devojčicu. Sada, deset godina kasnije, ona ponovo izaziva sudbinu. Pošto trudnoća prirodnim putem nije bila moguća, ona je proteklih godina van Nemačke pokušala da uradi veštačku oplodnju, što je na kraju i uspelo. Da stvar bude još gora, majka iz Berlina nema partnera i živi sama sa decom.

Kod starijih žena, zbog promene hormona, plodnost opada. Njihovi jajnici nisu u stanju da proizvode jajne ćelije. Zbog toga je ta žena morala da dobije tuđe jajne ćelije i spermu nepoznatog donatora. Veštačka oplodnja izvršena je u istočnoj Evropi.

„Potpuno je neodgovorno ženu te starosti izložiti toj terapiji i veštački je, uz pomoć hormona i veštačke oplodnje, dovesti u situaciju da ostane trudna. To je protivno zakonima prirode i život majke i beba je u opasnosti“, kaže profesor Luven. „Već i tuđa jajna ćelija izaziva komplikacije, a da ne govorimo o kombinaciji donirane sperme i jajne ćelije koja nosi veliki rizik po zdravlje. Sa medicinske tačke gledišta to je neprihvatljivo“. Pored toga, do rođenja četvorki i pod normalnim okolnostima uvek dolazi ranije i može da izazove teške posledice i različite oblike invaliditeta.

„Ne možemo samo da govorimo o planovima i željama majke, već i o šansi na život i blagostanje koju bi trebalo da imaju deca“, kaže direktor Instituta za medicinsku etiku Rurskog univerziteta u Bohumu doktor Johen Folman. „Trudnoća sa toliko beba je i kod mladih žena povezana s velikim rizicima. Nije retkost da se neke od njih rode sa teškim oštećenjima“, ukazuje Folman.

Odgovornost za decu

Veštačka oplodnja zakonski je na različite načine uređena u Evropi. U Nemačkoj postoji zakon o zaštiti embriona. Transplantacija jajne ćelije je zabranjena, ukoliko ne pripada ženi kojoj se ona usađuje. Doktorima je zabranjeno čak i da preporuče specijalistu u inostranstvu koji bi mogao da obavi takvu vrstu zahvata.

Kombinovana donacija sperme i jajne ćelije u Nemačkoj i iz etičkih i moralnih razloga nije dozvoljena. Za to postoji dobar razlog, kaže Johen Folman: „Iz iskustva znamo da usvojena deca, koja su srećno rasla sa njihovim novim roditeljima, kada odrastu imaju duboku ljudsku potrebu da pronađu svoje genetske roditelje. Ako deca dakle imaju duboku potrebu da upoznaju svog genetskog oca i majku iz inostranstva, onda bi sve moralo da bude tako organizovano da to kasnije bude moguće“, kaže dr Folman.

Kasna trudnoća je, dakle, veliki rizik, kako za decu, tako i za psihičko i fizičko zdravlje majke. Pa ipak, postoji mogućnost da medicina pripomogne majci prirodi, kada kod žene postoji velika želja za detetom koje ne može da dobije prirodnim putem. Treba li onda ustanoviti starosnu granicu za veštačku oplodnju? „Ne treba“, odgovara Johen Folman, ali dodaje: „Slučaj 65-godišnjakinje iz Berlina je zbog toga zanimljiv, jer je ekstreman.“

Sve više majki kasnije rađa decu, jer se želja za decom javlja u kasnijoj dobi. To ima veze sa karijerom i traženjem pravog partnera za život. Ipak, pri tom se moraju dobro odvagati svi faktori, mora se voditi računa da dobrobit deteta bude u prvom planu i da sve drugo mora tome da bude podređeno.