Nemice u džihadu

Žene sa burkom i oružjem u rukama – zabrinjavajuće slike koje istovremeno privlače i pažnju javnosti. „Takve džihadistkinje sve više fasciniraju javnost“, kaže Gido Štajnberg, islamolog iz berlinske fondacije Nauka i politika. Takvi fenomeni poznati su od ranije. Primer su talasi samoubilačkih napada žena u Palestini i Iraku, kao i tzv. „Crnih udovica“ u Čečeniji. Rita Brojer iz nemačkog Saveznog ureda za zaštitu ustava kaže da takve pojave idu na ruku i samim islamistima jer na taj način dolaze do veće medijske pažnje.

Nema sive zone

Prema navodima Saveznog ureda za zaštitu ustava, u Siriji se među oko 80.000 ustanika protiv predsednika Bašara al-Asada, bori i 300 Nemaca. Postoji mogućnost da je među njima i 40 žena. Međutim, tačan broj se ne zna. Ipak, sve one koje odlaze u Siriju ne priključuju se odmah pobunjenicima. Mnoge se odmah vrate u Nemačku ili na licu mesta ne posežu odmah za oružjem.

Međutim, uočljivo je da su mnoge simpatizerke mlađe osobe. Poslednji slučaj koji je privukao pažnju javnosti je gimnazijalka Sara iz Konstanca. Prema informacijama pokrajinskog ureda za kriminal u Baden-Virtenbergu, ta 15-ogodišnjakinja je u oktobru 2013. godine preko Turske otputovala u Siriju. Na internetu je objavila fotografije na kojima se vidi kako drži oružje. Takođe je pozvala i druge žene da se uključe u borbu.

Za Holgera Šmita, stručnjaka za terorizam nemačkog javnog servisa ARD, time je otvorena nova dimenzija: „Ovaj slučaj posebno je zanimljiv jer je ona, prema mojim informacijama, najmlađa devojka iz Nemačke koja je otišla u ratno područje i koja je, prema sopstvenim navodima, očigledno spremna da uzme aktivnu ulogu i u borbama“.

Nema dokaza

Islamolog Štajnberg kaže da se u slučaju žena boraca u sirijskom ratu stvar mora posmatrati oprezno, čak i ako se na fotografijama sa društvenih mreža jasno vidi da su snimljene u ratnom okruženju. „To samo pokazuje da se te žene rado slikaju sa oružjem. Međutim, ne zna se tačno da li je to zaista bila obuka. Nema dokaza da su Nemice aktivne u borbama u Siriji“, kaže Štajnberg.

On takođe dodaje da nema naznaka da se te žene angažuju i u samoubilačkim napadima. „To je fenomen koji je ograničen samo na Irak i Palestinu. U Siriji, u kojoj imamo velike vojne sukobe, to se ne dešava“, kaže Štajnberg.

Islamolozi kažu da su verska i društvena pravila za žene dosta stroga jer mnogi islamistički borci smatraju da je uloga žena da im pomaže, a njihovo učešće u borbama, odbijaju. Na internetu su objavljeni propagandni video-snimci u kojima se navodi da bi žene i deca trebalo da dođu u ratna područja i da se pre svega radi o moralnoj i praktičnoj podršci muškarcima.

Lični motivi

Prema viđenju nekih drugih stručnjaka, samo je pitanje vremena kada će iz Sirije stići izveštaji da su u „Svetom ratu“ aktivne i žene, da li kao borci ili atentatori samoubice. Razlozi priključenja militantnim grupama su različiti. „To se pokazalo u ostalim regionima kao što su Irak, Palestina ili Vaziristan na granici između Avganistana i Pakistana“, kaže Rita Brojer iz Saveznog ureda za zaštitu ustava.

Jedan od najvećih motiva jeste osveta zbog gubitka muža ili bližeg rođaka. Upravo to je uočljivo kod „Crnih udovica“ u Čečeniji koje brojnim samoubilačkim napadima žele da se osvete za smrt njihovih muževa koji su poginuli u borbi sa ruskim trupama.

Takođe, i pokušaj pravdanja sopstvene krivice može da bude motiv da se umre za islam u borbi protiv nevernika. Često se radi o seksualnim prestupima koji se po Kuranu smatraju grešnim. Stručnjaci takođe navode da su žene, koje se radikalizuju, duševno dosta labilne i da se s njima lako manipuliše.

Nemački problem

Muškarci i žene koji se iz ratom zahvaćenih područja vrate u Nemačku, mogu da budu problem za Službu za zaštitu ustavnog poretka: veoma su ideologizovani, moguće i teško traumatizovani i eventualno planiraju napade i u Nemačkoj.

Stručnjak za terorizam Šmit kaže da nije slučajno što se upravo sada u javnosti razmatra problem angažmana Nemica u naoružanim islamističkim grupama: „One mogu da budu prilično opasne. Mislim da Služba za zaštitu ustavnog poretka na to ukazuje iz određenog razloga. Naime, ako osoba koja se vratila iz ratnog područja ovde nešto pokuša, onda toj službi može da se prigovori da nije upozorila na opasnost“.

Šmit kaže da će za Nemačku ubuduće biti veliki zadatak da uhvati takve povratnike i da ih spreči da počine neko krivično delo. Isto tako je važno zaštititi takve osobe i pre radikalizacije. Slučaj 15-to godišnje Sare, koja je za kratko vreme postala toliko radikalna da želi da se uključi u borbu u Siriji, predstavlja upozorenje: „Teško je pretpostaviti da se tako nešto neće primeti u okruženju. Važno je da u takvim slučajevima reaguju roditelji, prijatelji, škola, pa, ako je moguće, da se zatraži i pomoć socijalnih radnika ili policije“.

Autori: Martin Koh / Mehmed Smajić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković