Odnosi Srbije i Nemačke u duhu devedesetih

„U odnosima Srbije i Nemačke se vraćaju duhovi devedesetih. Kao i onda, mnogi Srbi se žale na berlinsku politiku velike sile. Za vreme građanskog rata u Jugoslaviji (1991-1999.) Nemačka je u Srbiji bila najomraženija zemlja. Govorilo se o zaveri Berlina, Beča i Vatikana protiv Srbije, kao i osveti za poraz u Drugom svetskom ratu. Danas je takvo mišljenje ponovo prisutno kod mnogih stranaka, političara i medija, bez obzira što je Nemačka tradicionalno glavni partner Srbije: pola miliona ljudi sa srpskim korenima danas živi u Nemačkoj i godišnje u svoju domovinu šalje 1,6 milijardi evra. Nemačka je glavni trgovinski partner. Među donatorima Berlin je od 2.000 godine na prvom mestu sa 1,8 milijardi evra. Oko 400 nemačkih kompanija je u Srbiji uložilo 1,7 milijardi evra.“

Neraspoloženje prema Nemcima šire političari

Brej ocenjuje da je na čelu kolone novog okaljavanja Nemaca, nacionalistička Demokratska stranka Srbije, bivšeg šefa vlade Vojislava Koštunice i dodaje: „U tome asistiraju vodeći članovi Akademije nauka, poput književnika Matije Bećkovića i Dobrice Ćosića („oca nacije“). Za poznatog istoričara Čedomira Antića kao i za sociologe je Nemačka ponovo izvor zla. Drugi najvažniji mitropolit Srpske pravoslavne crkve Amfilohije govori o „epicentru borbe između dobra i zla“. Beogradski list „Novosti“ u nedeljnom izdanju je "napade na Berlin" oslikao karikaturom na kojoj se vidi Nemac za pregovaračkim stolom sa Srbima. On umesto glave ima stisnutu pesnicu kojom udara po stolu. Na drugim karikaturama Nemci se prikazuju kao starešine i večite sveznalice. Vidljivo je da neraspoloženje prema Nemcima šire političari koji u Nemačkoj nikada nisu živeli i tu zemlju jedva da poznaju.“

Braj piše i da je sušta suprotnost bio prvi demokratsko izabrani srpski premijer Zoran Đinđić: „On je sudirao u Konstancu i Nemačka mu je bila uzor za domovinu. Ali, i pored kritika, mnogi svoju budućnost vide u Nemačkoj. Trenutno stotine lekara i medicinskih sestara užurbano uče nemački jezik, jer su nemačke službe za njih zainteresovane. Dok se u Nemačkoj medicinski personal hitno traži, u Srbiji se, ne samo u toj profesiji, beleži visoka stopa nezaposlenosti.“

Nemačkoj potrebno najmanje 200.000 stranih radnika

Diseldorfski list Rajniše post piše da Savezna zavod za zapošljavanje očekuje 180.000 useljenika iz Bugarske i Rumunije: „Savezna agencija za rad računa sa velikim povećanjem broja useljenika iz Rumunije i Bugarske, za koje od 2014. godine važi puna sloboda kretanja radnika u okviru EU. „Iz Bugarske i Rumunije očekujemo između 100.000 i 180.000 radnika godišnje na nemačko radno tržište“, rekao je direktor Savezne agencije za rad Frank-Jirgen Vajse za diseldorfski Rajniše post.

Na pitanje da li to znači i povećenje broja siromašnih izbeglica i radnika na crno, Vajse je rekao: „Sličnih strahovanja bilo je i 2011. godine, kada su radnici iz Poljske dobili slobodu kretanja u EU. Ona se međutim nisu potvrdila. Iz Poljske, Mađarske i baltičkih zemalja, u Nemačku godišnje dođe oko 100.000 radnika. Ti su ljudi uglavno veoma dobro kvalifikovani. Istovremeno se povećao i broj useljenika iz država evrozone pogođenih finansijskom krizom. Broj radnika iz Španije, Italije, Portugala i Grčke povećao se sa 33.000 na 462.000. Najveći povećanje zabeleženo je kod dolaska radnika iz Španije (16,7) i iz Grčke (10,9 odsto). Dugoročno je nemačkom radnom tržištu potrebno najmanje 200.000 radnika godišnje, kako bi se zadovoljila potražnja za kvalifikovanom radnom snagom“, kaže šef agencije Frank-Jirgen Vajse za Rajniše post.

Priredio: Boris Rabrenović