Nemački socijalizam u boji

Martin Šmit još uvek nije zadovoljan životom u kapitalističkom društvu, ali je ipak trenutno dobre volje. Četvrt veka nakon pada Berlinskog zida veliki deo njegove prošlosti ponovno oživljava. U Nemačkom istorijskom muzeju u Berlinu upravo se održava izložba fotografija koje je Šmit, koji je u nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj (DDR) radio kao fotograf i pravio za časopise, kataloge i brošure.

Bile su to fotografije, koje je taj fotograf pravio po nalogu DDR-a. Pod naslovom „Boja za Republiku“, izložba obuhvata gotovo 150 fotografija, snimljenih šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka.

Naručene propagandne fotografije

Taj 88-godišnjak bistrih očiju i zadovoljnog osmeha pogledom kruži po prostoriji prepunoj novinara i posetilaca na otvaranju izložbe.

„Ne razumem to ogromno interesovanje za mene“, kaže Šmit tiho. Na kraju krajeva, DDR je već odavno istorija, dodaje Šmit. Zašto bi onda sada odjednom neko poželeo da zna koje fotografije je on pravio po narudžbini zemlje koja danas gotovo nikome ne nedostaje?

Karola Jilig, kustoskinja izložbe, vrlo dobro razume interesovanje za taj deo istorije kulture Istočne Nemačke. U toj kolekciji fotografija po prvi put se za novinarske fotografije iz DDR-a koristila isključivo fotografija u boji. „Te fotografije su čista propaganda“, objašnjava kustoskinja. „Ali, to su takođe sjajne fotografije. Prikazuju DDR, koji je pozitivan, koji sjaji.“

Riznica fotografija

Nakon pada Berlinskog zida 1989, Nemački istorijski muzej iz Berlina imao je priliku da otkupi kolekcije fotografija dva fotografa iz DDR-a. Jedan je bio Martin Šmit, a drugi Kurt Švarcer, koji je umro 2012.

Hiljade negativa, od kojih je znatan deo u boji, godinama se „krilo“ u muzejskom podrumu, sve dok Jilig nije počela da ih pregleda. „Tamo dole, otkrila sam pravo blago“, kaže ona.

Kao zapadna Nemica, Jilig je poznavala samo umetnički rad fotografa berlinske agencije „Ostkrojc“ (Ostkreuz), koji su isključivo portretisali život u DDR-u u crno-beloj tehnici. Takve slike zvanično nisu smele da se pokazuju u Istočnoj Nemačkoj. Ali kada je Jilig krenula da pretražuje arhivu dvojice fotografa, život u toj zemlji polako je počeo da joj deluje šarenije.

Idilična Istočna Nemačka

Izložba prikazuje foto-radove dvojice fotografa u velikim formatima. Podeljena je u sedam različitih tema, kao na primer „U fabrikama“ ili „Socijalistički grad“. Fotografije prikazuju ljude u DDR-u u svakodnevnim situacijama, kao što je posao ili uživanje u slobodnom vremenu.

Jedna fotografija prikazuje mladiće na gradilištu, dok je na drugoj dvoje zaljubljenih koji sede na motociklu i gledaju se u oči. To su slike iz davnog vremena s vrlo jasnom porukom: pogledajte kako je lepa i puna boja bila Istočna Nemačka.

„Ali to nema nikakve veze sa stvarnim životom u toj zemlji“, kaže Jilig, objašnjavajući da nijedna fotografija ne prikazuje neraspoložene ljude, radnike koji se dosađuju, bučne Trabante ili sive zatvorske zidove.

„Nije se želelo da se pokaže bilo šta negativno“, dodaje Martin Šmit. Izloženi primerci ondašnjih novina prikazuju kontekst u kojemu su nastale fotografije.

Reklama za socijalizam

Na otvarenju izložbe, Šmit stoji ispred fotografije koja prikazuje mladu seljanku na traktoru, sa prekrasnim plavim nebom u pozadini. Tu sliku snimio je 1965. za časopis posvećen zvaničnicima Nemačke demokratske ženske lige.

Sada, gotovo 40 godina kasnije, Šmit je pozitivno uzbuđen zbog tehničke kompozicije fotografije. „To je sjajna slika kada je reč o kombinovanju boja. Crvena boja marame i plava boja neba – predivno, zar ne?“ I zaista, mora mu se dati za pravo. Slika jeste dobra, kao i većina ostalih na izložbi.

Martin Šmit i Kurt Švarcer tada su radili kao slobodni umetnici i znali su šta rade. Znali su da svaka fotografija nosi poruku. Takođe su znali da to uvek mora da bude ista poruka – u najboljem interesu za rukovodstvo Socijalističke stranke DDR-a. Sve te fotografije koje su snimali po narudžbini urednika novina ili producenata kataloga, korišćene su kao promotivni materijal. A proizvod koji su reklamirali, bio je socijalizam.

Samo da rata ne bude

I dok je njegov kolega Kurt Švarcer, sebe definisao kao „apolitičnog zanatliju“, Martin Šmit u potpunosti je podržavao političku poruku svojih fotografija. Rođen je 1925, čitavu mladost proveo je pod nacistima. Proteran je iz rodnog grada Štetina i u Drugom svetskom ratu je izgubio oca. Imao je samo jedan cilj: da više ne bude rata.

„Kažu da smo pravili fotografije po narudžbini“, kaže Šmit. „Da, ja jesam radio po narudžbini, ali pre svega po sopstvenoj, unutrašnjoj narudžbini i motivaciji: u želji da se sačuva mir“.

Šmit je čvrsto verovao da socijalizam društvo može da učini boljim. On u to veruje i danas, 2014. godine, kada se obeležava 25 godina od prestanka postojanja Istočne Nemačke.

Autorke: Vibke Šenher / Petra Švarc
Odgovorni urednik: Ivan Đerković