Nemački model za spas Hrvatske?

Pobednička najava novoizabrane hrvatske predsednice, Kolinde Grabar Kitarović (HDZ), da će Hrvatska postati vodeća ekonomija Evropske unije, dodatno je podstakla radoznalost u vezi dokumenta koji njena stranka, Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) priprema uz pomoć ekonomista nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i instituta IFO, a s kojim se tek tu i tamo u medijima pohvali šef HDZ-a Tomislav Karamarko.

Dok deo hrvatskih građana smatra da bi upravo Nemačka i „nemačka pamet“ trebalo u svemu da budu uzor Hrvatskoj, ekonomisti upozoravaju da situacija nije jednostavna i da ne treba očekivati preslikavanje nemačkog ekonomskog modela u hrvatske okvire.

„Ekonomska nauka u Hrvatskoj je nestala“

Profesor Ekonomskog fakulteta u Zagrebu Ljubo Jurčić, nekadašnji ekonomski strateg Socijaldemokratske partije (SDP), u razgovoru za DW tvrdi da Hrvatskoj u načelu nije potreban uvoz strane pameti. „Međutim, Hrvatska je u specifičnoj situaciji. Velika je šteta što je protekla politika prekinula vezu sa hrvatskom naukom“, objašnjava on navodeći da iza svake uspešne politike stoji i intelektualna grupacija.

„Budući da se politika od samog osamostaljenja Hrvatske odlučila za liberalni pristup u kojem će tržište da rešava sve, bez institucija i nauke, došlo je do prekida te veze. To je razlog zašto je hrvatska ekonomska nauka, da tako kažem, uvela, umrla i nestala. Mi koji pričamo, pričamo o teorijskom pristupu na osnovu malog broja podataka, a proteklih 20 godina nismo mogli da proverimo ni jedan naučni niti stručni koncept na funkcionisanju privrede“, žali se naš sagovornik.

Osim toga, upozorava Jurčić, u hrvatskoj javnosti malo je onih ekonomista koji se bave nacionalnom ekonomijom, a više onih koji su lobisti – zastupnici pojedinih interesnih grupa. Predviđanja tih drugih, smatra profesor, pokazala su se kao lažna i nisu se potvrdila u realnosti. Uz sve to, dodaje on, ne treba isključiti ni zaslepljenost stranom ekonomijom, teorijom i investicijama.

„I sad se kao argument da je to prava ekonomska struka i nauka dovode ekonomisti iz zemalja koje potvrđuju svoj uspeh u realnom životu, poput Nemačke ili Sjedinjenih Država.“

Tržišnim mehanizmima malo se veruje

Nezavisna poslanica u hrvatskom Saboru Martina Dalić ne deli mišljenje Ljube Jurčića. Dalić je, inače, bila ministarka finansija u vladi Jadranke Kosor, a u septembru 2014. je napustila HDZ. „Hrvatska ne može da podnese još jednu nepripremljenu vladu koja se bavi sama sobom i zadržava samo na površini problema“, poručila je tada. Ipak, upravo je ona bila u stranačkom ekonomskom timu koji je započeo pregovore s nemačkim stručnjacima, o čemu je HDZ izvestio javnost u martu prošle godine. Dalić za DW kaže da ne vidi problem u tome što se traže saveti stručnjaka iz drugih zemalja.

„Proteklih 25 godina dobili smo mnogo saveta iz inostranstva, kroz međunarodne finansijske institucije ili od Evropsku komisiju. Mnogo je važnije sprovođenje saveta – to je problem. Hrvatska se ovoliko dugo nalazi u krizi baš zbog toga što je bila skeptična kada je reč o sprovođenju saveta, bilo domaćih, bilo stranih, a koji redovno polaze od principa tržišne ekonomije, jačanja konkurencije, smanjivanja troškova, pravila igre na međunarodnom tržištu koja je neophodno poštovati za uspeh jedne male i otvorene ekonomije.“

Martina Dalić smatra da kod političke elite Hrvatske, a sve više i u čitavom društvu, postoji manjak poverenja u mehanizme tržišta. Sve se manje veruje da mala hrvatska ekonomija uopšte treba da se uklopi u ta pravila igre. „Postoji velika sklonosti ka traženju sopstvenih puteva i rešenja. Pri tom se hrvatski zvaničnici pozivaju na određene specifičnosti kao prepreke u sprovođenju reformi, a koje su druge bivše socijalističke zemlje sprovele i zato imaju bolje rezultate od nas.“

Specifičnosti ekonomske politike

Profesor Jurčić, sa druge strane, naglašava da nikako ne bi trebalo očekivati kopiranje nemačkog ekonomskog modela, upravo zbog specifičnosti kojima ekonomska politika mora da se prilagodi. „Različiti su resursi, istorijska iskustva, struktura društva i privrede i, konačno, različit je nivo razvijenosti“, obrazlaže Jurčić. Nemački Bruti društveni proizvod (BDP) je, dodaje on, veći od 30.000 evra po glavi stanovnika i on raste, a Hrvatska je tek na 10.000 evra i njen BDP pada. Upravo tu je razlika u ekonomskim politikama, jer nije isto podići BDP sa 30.000 na 35.000 evra i sa 10.000 na 15.000.

„Hrvatska ima nezaposlenost od preko 20 odsto, mereno prema nemačkim kriterijima, a Nemačka je na 6 procenata. Ni to nisu uslovi u kojima može da se vodi jednaka politika. I industrijske strukture su različite. Nemačka ekonomija je robno-izvozna, a hrvatska nije. Tu je i društvena struktura. S jedne strane, imamo nemačku istoriju i kulturu, a s druge – mediteransku kulturu, socijalizam, ostatke Austrougarske i boljševizma. Ovde se događao sukob svetova“, navodi Jurčić sve moguće razlike u društvenoj strukturi i kulturi koje čine problem u prihvatanju istih ideja.

„Jednake mere u različitim kulturama imaju različit efekat. Bilo bi pogrešno i štetno primenjivati nemački koncept u Hrvatskoj, pogotovo kada se uzme u obzir velika razlika u privredama i efikasnosti. Postoje isti instrumenti, ali je potrebno da se oni različito koriste.“ Jurčić tako za nemačku privredu kaže da je „pregrejana“, efikasna i da proizvodi više nego što je Nemcima potrebno, dok je hrvatska privreda „rashlađena“. Zbog toga se, smatra iste mere ne mogu koristiti.

Šta je predsednica htela da kaže

„Hrvatska će biti među najrazvijenijim državama EU i sveta. Mi smo ti koji će izvući zemlju iz krize“, poručila je u svom pobedničkom govoru novoizabrana predsednica Kolinda Grabar Kitarović. Ali u to je malo ko u Hrvatskoj poverovao. „Čak ni kada bi osvojila dva uzastopna mandata, ni decenija ne bi bila dovoljno za to“, smatra profesor Jurčić. „Kada bih to doslovno tumačio, to bi bilo nebesko čudo. To se u istoriji nije dogodilo. Hrvatska u roku deset godina ne može da skoči sa 10.000 na 30.000 evra BDP po glavi stanovnika. To je bila politička poruka, želja i ideja. Prevedeno, to bi bilo obećanje da ćemo u roku od tri ili četiri godine postati najbrže rastuća ekonomija u Evropi. Mislim da je to predsednica htela da kaže. Čak i kada bi rasli stopom od 7 odsto godišnje, trebalo bi nam deset godina da udvostručimo dohodak, a i tada bi bili 30 odsto niži od proseka Evropi. A stopa od 7 procenata je ogromna, duplo veća od stope koje mogu da ostvare organizovanija društva kao što su Holandija, Engleska ili Švedska“, zaključak je Ljube Jurčića.

Ni poslanica Martina Dalić ne misli da Hrvatska za deset godina može da postane najuspešnija zemlja Unije, kako je to obećala nova predsednica, jer su u utakmici države koje svoje demokratije i ekonomije razvijaju vekovima. „Tu izjavu Kolinde Grabar Kitarović vidim kao njeno mišljenje da Hrvatska može bolje od ovoga sada. I ja mislim da može. Put je u promenama, reformama i jačanju tržišnih mehanizama.“

Naša sagovornica tako napominje da su formalna ovlašćenja predsednice po pitanju ekonomije ograničena, ali da bi ona mogla da autoritetom zahteva, podstiče i nudi platformu za politički razgovor i dogovor o minimalno pet neophodnih reformi od kojih ni jedna vlada ne bi smela da odustane u narednih deset godina.

Bivša ministarka finansija u te reforme ubraja tržišnu ekonomiju kao i razjašnjavanje građanima da država nije ta koja će uvek i u svakoj prilici da se o njima brine. Neophodna je i reforma državne uprave na načelima efikasnosti i rezultatima rada, kao i reforma javnog zdravstva u uslovima sve starijeg stanovništva i sve skuplje medicinske tehnologije. „Ovakvo javno zdravstvo, u kojem je celokupna zaštita dostupna svima i u svakoj prilici, finansijski je neodrživa. To zvuči ružno i nije popularno, ali je nažalost tako. Ni jedna od tih reformi ne može se sprovesti preko noći i sa par promena zakona. Potreban je kontinuitet u njihovom sprovođenju i to kroz nekoliko mandata“, tvrdi Dalić uz napomenu da je upravo zadatak onih koji upravljaju državom da budu pametniji i da vide dalje od prosečnog građanina.

Pri tome će političari, naročito oni na vlasti, reći da građani, pre svega oni zaposleni u javnim službama, pružaju najveći otpor svim reformama i zahvatima u privredi. Teško da će bez lomljenja tog otpora neki veći uspeh da ostvare i nemački stručnjaci – ukoliko njihovi partneri iz HDZ-a na idućim parlamentarnim izborima dobiju novu priliku da rukovode Hrvatskom.