Nema puča protiv Putina

Pet meseci trebalo je Evropskoj uniji da sa reči pređe na dela. Evropa je na rusko ponašanje u Ukrajini konačno reagovala oštrim ekonomskim sankcijama. Ali Brisel na ovaj korak nije pokrenula ruska aneksija Krima, niti loše prikriveni rat u istočnoj Ukrajini sa stotinama mrtvih. Ne. Brisel je pokrenulo obaranje malezijskog putničkog aviona u kojem je stradalo 300 ljudi i za koje su očito odgovorni proruski separatisti i njihov pomagač Rusija.

Konfrontacija između Rusije i Zapada je ovih dana na prekretnici. Do sada su se ruski političari samo podsmevali sankcijama Zapada koje su uključivale zabranu putovanja i zamrzavanje bankovnih računa. Bilo je to poput ujeda komarca. Ali sada je Evropa izvukla teško oružje i sankcijama protiv ruskih preduzeća želi da prisili Moskvu da ostavi Ukrajinu na miru.

Nemačka tajna služba BND navodno je otkrila da je zbog sankcija došlo do sukoba između ruskih političara – hardlajnera i ekonomskih elita, koje se bore za uticaj na ruskog predsednika Vladimira Putina. To je preneo nedeljnik Špigel. Moćni ruski oligarsi uplašili su se za svoje poslove, za svoje vile na Azurnoj obali i milijarde pohranjene na bankovnim računima zapadnih zemalja.

Hoće li sada ruska oligarhija prisiliti Putina na promenu kursa? Hoće li oni šefa Kremlja svrgnuti pučem, onako kako je 1964. razvlašćen Nikita Hruščov? Naivan je onaj ko u to veruje.

Putin je više od deset godina gradio svoj sistem vlasti. Na ključnim pozicijama su njegovi ljudi. To se ne odnosi samo na pozicije u privredi. Političari i oligarsi znaju da suprotstavljanje Putinu i njegovom najužem krugu može da znači rizik po život.

Šef Kremlja je mnogo pre aneksije Krima počeo pripremu za konfrontaciju sa Zapadom. Tako je državnim službenicima, između ostalog, bilo zabranjeno da poseduju nekretnine u inostranstvu. Tako se Putin unapred pobrinuo da oni ne budu toliko na udaru sankcija Zapada.

Putinov odgovor

Hoće li Putin sam promeniti svoj politički i vojni kurs prema Ukrajini? Ni do toga sigurno neće doći. Ruski predsednik je srušio sve mostove iza sebe, on više ne može nazad. Propagandna mašinerija radi punom parom. Rusija želi po svaku cenu da zadrži svoj uticaj na Ukrajinu. Čak i ako to znači rat i izolaciju Rusije.

Konfrontacija sa Zapadom je stilizovana u finale borbe dobra i zla. Ako bi Putin popustio pod pritiskom sankcija, važio bi za slabića. To bi, iz njegovog ugla, bilo političko samoubistvo.

Narednih dana i sedmica se stoga očekuje da Putin uzvrati udarac. Njegova reakcija će Zapad jako, jako zaboleti. On će uvesti sankcije protiv evropskih i američkih firmi u Rusiji ili će zaustaviti isporuke nafte i gasa. Pojačaće i pomoć separatistima u Ukrajini u vidu slanja još većeg broja plaćenika i više naoružanja. Moglo bi da dođe i do otvorene invazije na Ukrajinu pod izgovorom mirovne misije.

EU ne želi da isprovocira tako nešto i stoga se suzdržavala od oštrih sankcija. Ali obaranje malezijskog aviona joj nije dalo izbora. Sve dok je Putin na vlasti, on neće odustati od vojnog pohoda na Ukrajinu. Evropa i ostatak sveta to konačno moraju da shvate. Sankcije su pravi način da se Rusija podstakne na politički preokret. Do tog preokreta, međutim, mogle bi da prođu godine.