Nema dokaza protiv Nađe Savčenko

Dojče vele: Kako se oseća Nađa Savčenko?

Ilja Novikov: Njeno raspoloženje je borbeno. Štrajkom glađu, Nađa želi da svima pokaže da, ni isljednici, ni sud, ne odlučuju o tome koliko dugo će ona da ostane u zatvoru. Aktivni otpor i želja da se ne pokori ni islednicima, niti sudu, za nju su važniji od toga kako se oseća i u kakvom je stanju njeno zdravlje. Činjenica je međutim da je njeno zdravlje veoma naručeno. Situacija je ozbiljna. Svakog momenta mogao bi da otkaže neki od unutrašnjih organa. Pre dve sedmice u medijima je objavljena vest da ona, dok štrajkuje, navodno paralelno ipak uzima hranu. To nije tačno. Sada je njena težina manja od 55 kilograma. Više puta je padala u nesvest. Nije isključeno da padne u komu, iz koje se nikada neće probuditi. Prilikom svakog susreta molim je da okonča štrajk glađu.

Na čemu bazirate njenu odbranu? Hoćete li tražiti njeno puštanje na slobodu?

Ne igramo na tu kartu. Želimo da se predmet okonča, pre nego što ode na sud. Postoji niz problema. Predmet je preopširan. Ispitano je 17.000 žrtava i 70.000 svedoka. Zapravo, predmet pod imenom „Savčenko“ zapravo ne postoji. Postoji samo ogroman dosije Odbora za istragu u kojem se čuvaju dokumenti koji su u vezi sa događajima na istoku Ukrajine. Reč je o krivičnim predmetima za incidente van Rusije, koji se vode pod izgovorom da se radi o zločinima koji su upereni protiv interesa Ruske federacije ili protiv ruskih građana. Želeo bih da napomenem da je tokom napada na položaje ustanika u Lugansku, za koji se odgovornost pripisuje Nađi Savčenko, ubijeno deset ljudi. Od toga su dvoje bili ruski građani. Zbog toga je otvoren krivični proces protiv Nađe Savčenko, koji je postao deo velikog dosijea. Po pravilima ruskog pravosuđa, nije dozvoljeno da se slučaj Savčenko odvojeno ispita. Sve mora da se posmatra kao celina. Ali koji sud je u stanju da ispita slučaj u kojem je prikupljeno nekoliko hiljada svezaka sa dokumentima i gde je reč o 17.000 žrtava? Zbog toga tražimo da se predmet zatvori, pre nego što dođe pred sud.

Smatrate li to mogućim?

Da bi do toga došlo, Odbor za istragu morao bi da prizna svoje greške. Nađa Savčenko ima alibi. U procesu koji Ukrajina vodi zbog njene otmice, nalaze se podaci o tome gde je lokalizovan njen mobilni telefon. Oni pokazuju da ona, tokom napada 17. juna nije, mogla da bude tamo gde su poginuli ruski novinari. Toga jutra oko deset časova ona je već bila u zarobljeništvu u Lugansku. Jedan preživeli izjavio je da je ruski TV-tim u 11:30 stigao na kontrolni punkt. Mi smo te podatke objavili kako bi ljudi sami mogli da se uvere da je Nađa Savčenko nevina.

Da li su pregovori u Minsku imali ikakvog uticaja na slučaj Savčenko? Konačno, razgovaralo se i o amnestiji ratnih zarobljenika.

Ukrajinska delegacija saopštila nam je da Nađa Savčenko spada u one koji bi trebalo da budu amnestirani. Ukrajinski predsednik Petro Poroschenko razgovarao je o tom slučaju sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Putin mu je rekao da će Nađa Savčenko uskoro biti puštena na slobodu. Ali onda su iz Rusije poručili da dogovor iz Minska u slučaju Savčenko ne važi. Nisu pomogli ni razgovori stranih političara sa ruskim predsednikom, pre svega sa Angelom Merkel koja je Putina lično molila da pusti Nađu Savčenko na slobodu.

Šta bi moralo da se dogodi da bi Nađa Savčenko bila puštena na slobodu?

U Rusiji postoje dve osobe koje Nađu Savčenko mogu da puste na slobodu. Jedna je general Bastrikin, šef ruskog Odbora za istragu. On bi mogao da svojim saradnicima ukaže na to da su napravili grešku. Druga osoba je Vladimir Putin. On doduše nema formalno pravo da se umeša, ali svi mi znamo da je dovoljna jedna njegova reč i da se stvar potpuno preokrene.

Zašto je upravo Nađa Savčenko izabrana da bude optužena za smrt ruskih novinara?

Kada je informacija o njihovom ubistvu stigla, u ruskim medijima počela je kampanja o ubistvu s predumišljajem. Tražilo se da se krivci pronađu što pre. Od sedam ukrajinskih vojnih lica koji su se nalazili u zarobljeništvu u Lugansku, Nađa Savčenko bila je jedina žena i jedina koja je imala rang oficira. Onda je izvesni Aleksandar Popov, ruski državljanin koji je bio aktivan u organima Narodne Republike Lugansk, izjavio da Nađa Savčenko mora da bude izručena Rusiji da bi joj se tamo sudilo za ubistvo dva ruska državljana. Ona je pod pritiskom trebalo da prizna krivicu i da kaže kojim se sve neljudskim metodama služi ukrajinska vojska. Ideja nije bila loša, ali odabrali su pogrešnu osobu. Mislili su da jednu ženu lakše mogu da stave pod pritisak.

Zašto je drže u istražnom zatvor?

U tome se sastoji suluda logika ruskih istražnih organa. Kada uhapsite neku osobu, njeno oslobađanje znači da ste vi priznali da ste napravili grešku. Istražnim organima, međutim, nisu potrebni ljudi, koji priznaju greške. Ali formalni imunitet koji uživa Nađa Savčenko kao poslanica u ukrajinskoj skupštini i kao ambasadorka te zemlje u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, Rusiji ne daje za pravo da je drži u zatvoru. Mi pokušavamo da međunarodnu zajednicu ubedimo da uradi sve kako bi Nađa Savčenko odmah bila puštena na slobodu, pre nego što se tokom njenog štrajka glađu dogodi nešto što više nećemo moći da popravimo.

Ilja Novkov je jedan od advokata Nađe Savčenko, koja je kao ukrajinska borbena pilotkinja, zarobljena u Lugansku i isporučena Rusiji.