Nemački stav o Srbiji zavisi od dijaloga

Prema oceni analitičara u Berlinu sa kojima je razgovarala dopisnica Bete, stav nemačkih zvaničnika prema željama srpske vlade zavisi u velikoj meri od ishoda pregovora koje u Briselu pod okriljem Evropske unije vode premijeri Srbije i Kosova, Ivica Dačić i Hašim Tači. Od posebnog značaja je, pri tom, pitanje u kojoj meri će se iskazati spremnost Srbije da otpočne proces razgrađivanja srpskih ustanova na severu Kosova.

Pored Vučića, u Berlinu će sutra (20.2.) boraviti i potpredsednica vlade zadužena za evropske integracije Suzana Grubješić i predsednica Odbora Skupštine Srbije za evropske integracije Milica Delević. Njih troje će, kao i drugi predstavnici srpskog političkog života, učestvovati na konferenciji „Balkan i budućnost Evrope: Uloga Srbije“ koju organizuju Fondacija „Robert Boš“, Evropski fond za Balkan i Beogradski fond za političku izuzetnost.

Nemački zvaničnici pozitivno su odgovorili na traženje srpske strane da boravak u Berlinu iskoriste i za političke sastanke. Sutra će Vučić i Grubješićka imati prilike da svoje viđenje prilika u Srbiji i regionu obrazlože i na zasedanju odbora Bundestaga za pitanja Evropske unije. Sa poslanicima tog odbora, koji ima 14 članova iz svih stranaka, razgovaraće i ministar spoljnih poslova Crne Gore Igor Lukšić, koji će se takođe sastati i sa šefom diplomatije Vesterveleom. Vučić i Grubješićka razgovaraće i sa savetnicima kancelarke Merkel za spoljnu i bezbednosnu politiku i za evropska pitanja.

Obazrivije proširenje EU

Predstavnici nemačke vlade su u više navrata proteklih meseci istakli da će konačnu odluku u vezi sa daljim približavanjem Srbije Evropskoj uniji i otpočinjanju pristupnih pregovora doneti nakon narednog izveštaja Evropske komisije i visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton.

Savezna kancelarka Angela Merkel je krajem prošle godine u govoru u Bundestagu najavila da će „u julu EU najverovatnije pozdraviti Hrvatsku kao 28. članicu“ , ali da „po nemačkom uverenju još nije sazrelo vreme za donošenje odluka o otpočinjanju pristupnih pregovora sa daljim zemljama“. Nemački stav bi možda mogao da bude ublažen ukoliko bi nastavak pregovora u Briselu tekao onako kako Berlin to želi. No, ako do toga i dođe, kancelarka Merkel je najavila u decembru da će se razvoj u zemljama kandidatima pratiti ubuduće mnogo obazrivije nego do sada.

„Jer, nešto se promenilo: kada je reč o privredi i konkurentskoj sposobnosti, danas obraćamo više pažnje nego ranije. Tako i kada je reč o zemljama-kandidatima proveravamo mnogo brižljivije nego pre da li zaista zadovoljavaju zahteve vezane za pristupne pregovore. To je nužno da bismo zaista očuvali naše vrednosti i standarde u Evropi“, rekla je kancelarka Merkel u parlamentu.

Istovremeno nemačka vlada, kako je u decembru povodom otpočinjanja zakonske procedure za ratifikaciju ugovora Hrvatske i EU, rekao zamenik ministra spoljnih poslova Mihael Link, ostaje pri obećanjima datim na skupu Evropske unije na vrhu u Solunu 2003. „Vlada ostaje pri obećanju iz Soluna da te zemlje (zapadnog Balkana) treba da postanu sastavnu deo ujedinjene Evrope, ukoliko odgovore političkoj odgovornosti koju imaju, donesu odluke o nužnim reformama i njih sprovedu“, rekao je Link i dodao: „Perspektiva ulaska u Evropsku uniju delovala je i deluje još uvek kao katalizator za reforme u zemljama Jugoistočne Evrope.“

idj/beta