Nemačka i genocid nad Jermenima

Tog 29. septembra 1916. nemački diplomata Gotlib fon Jagov, izvestio je Rajhstag o strašnim događajima. Radilo se o masovnim likvidacijama i proterivanju na području Anadolije odnosno Osmanlijskog carstva. Nemačko carstvo je tamo bila kolonijalna sila i saveznik osmanlijske vlade, koja je godinu dana ranije, sa početkom Prvog svetskog rata, otpočela sa masovnim progonom hrišćana Jermena. "Uradili smo sve što smo mogli", bila je rečenica kojom je diplomata Jagov pravdao činjenicu da Nemačka ništa nije preduzela da to spreči.

Upravo to mirno posmatranje masovnih ubistava bila je tema Međunarodnog kongresa istoričara. Da je nemačka carevina bila umešana u deportacije Jermena, odavno je među istoričarima bila činjenica. Sporno je bilo samo pitanje, kakvu je tačno ulogu u tome Nemačka imala. Da li su Nemci bili samo svedoci ili i saučesnici? Zavisno od izvora, procenjuje se da je tada ubijeno između 300.000 i 1,5 miliona ljudi. U Jermeniji tu katastrofu nazivaju "Aghet" i označavaju genocidom. U Turskoj, koja je zemlja naslednica Osmanlijskog carstva, patnja Jermena nije ništa drugo do "progon nastao kao posledica rata i mera sigurnosti". Turci stalno opovrgavaju broj žrtava, što sprečava svaki korak ka pomirenju.

Nemci su sve znali i okretali glavu

U fokusu 160 istoričara, koji su se okupili u Berlinu, stajala je nemačka suodgovornost za patnju Jermena. Za jermenskog istoričara Ashota Hajrunija sa Univerziteta Jerevan saučesništvo Nemačke nije pod znakom pitanja. Ćutanje i hladno okretanje pogleda u stranu je to što ih čini suodgovornim. Nemačka vlada je nemo posmatrala kako je tadašnja osmanska vlada počela sa sprovođenje plana i preseljenjem Jermena u Mezopotamiju. Ona se čak pozivala na svoje nemešanje, iako je o svemu bila dobro informisana.

Za istoričarku Kristin Pšiholc sa Univerziteta Potsdam nema sumnje da je "nemačka vlada bila sveobuhvatno informisana o politici uništenja jermenske populacije u Osmanlijskom carstvu. To je njen zaključak nakon proučavanja dokumenata Ministarstva spoljnih poslova. Marševi smrti, likvidacije i prinudni rad: nemačke diplomate su do detalja beležili sve što se tamo događalo, što potvrđuje jedna depeša nemačkog ambasadora u Konstantinopolju (Istanbul) 7. jula 1915, koju je poslao tadašnjem kancelaru. U njoj je stajalo: "To je proklamovani cilj vlade (op. red. osmanlijske vlade) da uništi jermensku rasu na području turskog carstva. Rolf Holsfeld, predstavnik Centra za istraživanje Lepsiushaus u Potsdamu, iz toga izvlači sledeći zaključak: "Izjava da se na teritoriji Osmanlijskog carstva u periodu od 1915-1916 dešavao genocid, više je od 100 godina informacija nemačke vlade.

U današnjem stavu prema genociodu nad Jermenima, nemačka suodgovornost ne prepoznaje se direktno. Da ne bi dovela u opasnot odnose sa Turskom kao zemljom saveznicom u NATO, predstavnici nemačke vlade izbegavaju da koriste reč "genocid". Umesto toga se govori o masakru i progonu. Nakon zahteva, koje je s tim u vezi nemačkoj vladi u februaru 2015. postavila Levica u Bundestagu, nemačka vlada je odgovorila sa uzdržavanjem od korišćenja termina genocid i želi da ne ugrozi pomirenje Turaka i Jermena. Naučne zaključke, podvukla je vlada, prepuštamo naučnicima, rečeno je.

Jrmenija, više od 20 drugih zemalja i većina istoričara, okupljenih u Berlinu, su tadašnja događanja sa Jermenima ocenili genocidom u skladu sa konvencijom UN iz 1948. godine. Tadašnji premijer, a sadašnji predsednik Turske, Erdogan je pre godinu dana prekinuo ćutanje turskih oficira. On se izvinio žrtvama i njihovim potomcima, pominjući nečovečne posledice, koje je izazvao tadašnji progon Jermena. Genocid nije pominjao.

Hajruni: "Nazvati događaje pravim imenom"

Bivši aktivista za ljudska prava DDR-a i nekadašnji poslanik SPD-a u Bundestagu Markus Mekel bio je prisutan u parlamentu, kada se Bundestag pre deset godina po prvi put pozabavio ovom temom. I tada je rečeno da se, iz poštovanja prema Turskoj, ne može doneti rezolucija u kojoj bi stajala reč genocid. Nakon dugog "povuci-potegni" usvojen je dokumenat u kojem je pisalo da se Nemci izvinjavaju za neslavnu ulogu "nemačkog rajha". Više nije bilo moguće postići.

Pri tome je upravo Nemačka mogla dati važan signal: "Svako ko izbegava ovaj pojam u osnovi umanjuje patnju i katastrofu", smatra Mekel. I istoričarka Ashot Hajruni sa Univerziteta Jervean sličnog je mišljenja: "Važno je da nemački parlament prihvati odluku, prizna da se radi o genocidu i osudi ga". Osim toga, dodaje ova istoričarka, bilo bi važno da nemačka vlada aktivno utiče na Tursku, kako bi je podstakla na popuštanje.

Ko će predstavljati Nemačku na obeležavanju stote godišnjice genocida?

Sredinom marta će Bundestag, prema infomacijama DW-a, ponovo podsetiti na žrtve genocida nad Jermenima. Malo je toga što upućuje da će se u sporu oko kulture sećanja nešto bitno promeniti. Naprotiv, u međuvremenu je nastao spor oko toga ko će predstavljati Nemačku 24. aprila, kada se bude obeiežavala stota godišnjica od genocida. Deportacijama sa železničke stanice u Istanbulu "Hajdarpasa" 24. aprila počeo je progon Jermena.

Iz Ministarstva spoljnih poslova saopšteno je da se još razmatra ko će predstavljati Nemačku u jermenskom gradu Jerevanu. Poznavaoci prilika smatraju da bi se nemačka suzdržanost mogla biti potvrđena nedolaskom vodećih političara. Moguće je da će se pojaviti samo nemački ambasador. Francusku će predstavljati predsednik Fransoas Oland. Istoričar Jirgen Gotšlih smatra da je to "skandal".