Ne baš prevelika očekivanja od EU

Ukrajina i Gruzija pre svih imaju velika očekivanja od Samita za istočno partnerstvo koji će se održati danas i sutra, 21. i 22. maja, u Rigi, glavnom gradu Letonije. Na samitu će učestvovati i Azerbejdžan, Jermenija, Belorusija i Moldavija. Taj program Evropske unije promoviše političke, ekonomske i društvene odnose sa partnerskim zemljama i podržava njihove političke i društveno-ekonomske reforme. Brisel time želi da približi Uniji šest bivših sovjetskih republika – ali ne i da ih primi.

Nesumnjivo je da će kriza u Ukrajini biti dominantna tema. Ukrajinski ambasador u EU Konstantin Jelisejev, rekao je da će sastanak u Rigi pokazati „da li su iz prošlosti i događaja od prošle godine izvučene prave pouke“. Ali, s obzirom na to da Brisel Kremlju želi da sugeriše da Istočno partnerstvo nije usmereno protiv Rusije, u Rigi ne treba očekivati oštre izjave EU na račun Moskve.

Pored toga, Evropska unija jasno je stavila do znanja: iako Ukrajina teži pristupanju Evropskoj uniji, u bliskoj budućnosti ona verovatno ne može da računa s daljim približavanjem, odnosno sa nečim više od potpisanog Sporazum o pridruživanju i slobodnoj trgovini. Kijev u Rigi može samo da se nada pozitivnoj oceni u naporima da se ukine vizni režim. Ukrajina je ispunila deset od 15 kriterijuma Evropske unije koji za to su neophodni, naglasio je Jelisejev. Prema njegovim rečima, vize bi uskoro mogle da budu ukinute, ali poznavaoci prilika ipak ne očekuju da bi to moglo da se dogodi ove godine.

Gruzija će morati da sačeka, Moldavija napreduje

Gruzija smatra da je ispunila sve uslove Unije za ukidanje viznog režima i pritom se poziva na izveštaj Evropske komisije o napretku reformi. Gruzija je takođe izrazila nadu da će joj samit u Rigi pružiti „evropsku perspektivu“. Ali iz preliminarnih, završnih dokumenata samita proizlazi da je malo verovatno da će do toga uskoro i doći. Posmatrači u Tbilisiju veruju da je Gruzija postala „žrtva sopstvene solidarnosti“ i da će bezvizni režim sa EU dobiti samo zajedno sa Ukrajinom.

Republika Moldavija, koja je kao Gruzija i Ukrajina, sa EU zaključila Sporazum u pridruživanju, mogla bi, za razliku od te dve zemlje, da dobije olakšice viznog režima sa EU.

Nema sporazuma sa Jerevanom i Bakuom

Jermenija ima nejasna očekivanja od samita. Posmatrači u toj zemlji smatraju da će Jermenija u Rigi naglasiti da je, uprkos saradnji sa Evroazijskom ekonomskom unijom (EAEU), okrenuta i EU, i da postoje oblasti saradnje sa Unijom koji su kompatibilni sa članstvom u EAEU koju je pokrenula Rusija. Već dogovoreni sporazum o pridruživanju i slobodnoj trgovini između Evropske unije i Jermenije nije potpisan jer je Jerevan najavio da će se pridružiti EAEU, a članstvo u toj carinskoj uniji nije kompatibilno sa sporazumom sa EU.

Ni Baku nema nikakva posebna očekivanja od samita. Azerbejdžan je sa olakšanjem primio poruku da EU želi da promeni koncept za šest država i da Istočno partnerstvo koncipira više individualno. Baku je još 2013. godine, saopštio da ne želi da potpiše Sporazum o pridruživanju sa EU i naglasio da preferira pojedinačne sporazume, kao što je recimo sporazum o energetskoj saradnji.

Očekivanja Belorusije

Ni očekivanja Belorusije nisu velika. Posmatrači u Minsku smatraju da Belorusija ima za cilj produbljivanje ekonomske saradnje sa EU, bez želje da se promeni postojeća arhitektura njenih spoljnih odnosa. Evropska unija je pregovore sa Minskom uslovila prekidanjem represije i oslobađanjem političkih zatvorenika u toj zemlji. Evropska unija je, s jedne strane, uvela sankcije protiv nekih odgovornih predstavnika režima, a s druge, pruža podršku civilnom društvu Belorusije. Posmatrači smatraju da bi iza kulisa samita moglo da se govori makar o delimičnom ukidanju sankcija Evropske unije Belorusiji.