NATO zajedno u odbrani Turske?

NATO je odbrambeni savez. Ako neka članica bude napadnuta, po članu 5. to se smatra napadom na sve članice vojnog saveza. „Stranke (članice) su saglasne sa tim da u slučaju napada svaka od njih pruži podršku članici ili članicama koje su napadnute.“ Donedavni glavni advokat NATO-a Rasmusen je to načelo sveo na parolu: Svi za jednog, jedan za sve.

No, unutar tih okvira, članice mogu raspravljati o situaciji, što je formulisano u članu 4: „Stranke će se međusobno konsultovati ako neka od njih smatra da je ugrožena nepovredivost njene teritorije, politička nezavisnost ili sigurnost jedne od članica.“ Zapravo je u čitavoj istoriji taj slučaj solidarnosti proglašen samo jedan jedini put: nakon terorističkog napada Al Kaide 11. septembra 2001. kad je tadašnji američki predsednik Buš pozvao na zajednički „rat protiv terorizma“.

Problem broj 1: Mauzolej Šaha Sulejmana

Iz turskog ugla, ona će kao članica biti napadnuta ako bude napadnuta njena teritorija, čak i ako geografski ne leži u samoj Turskoj. Sama granica je već dobro čuvana i Turska je na granicu prema Siriji već poslala hiljade vojnika zajedno s brojnim oklopnim vozilima. Zapravo, slučaj „solidarnosti“ NATO-a je već aktivan, jer u misiji „Aktiv fens“ članice Turskoj pomažu u odbrani njenog vazdušnog prostora, gde je i nemački Bundesver postavio položaje za obaranje neprijateljskih aviona i, što je mnogo važnije – raketa srednjeg dometa.

Ali dok Kurdi protestuju. jer im se čini da je Turska spremna da prepusti kurdski grad Kobane sa sirijske strane granice teroristima IS-a, Ankari je mnogo važnije jedno mesto unutar Sirije koje je pravno teritorija Turske, iako gotovo da nema strategijski značaj: grob Šaha Sulejmana, dede prvog sultana Osmanskog carstva. Taj mauzolej leži na jednom poluostrvu u Eufratu, tridesetak kilometara južnije od Kobanea.

Njega čuva počasna straža od oko 35 turskih vojnika i Turska to smatra svojom teritorijom. Oni su već opkoljeni snagama Islamske države, a Ankara im preti ako napadnu grobnicu, da će to značiti odgovor NATO-a, jer je nastupio slučaj napada na teritoriju članice.

No, ipak nije tako jasno da li se tu radi o području Turske. Ugovorom iz 1921. godine je Turskoj zagarantovano da grobnica ostaje vlasništvo Turske, a Ankari dopušta da tamo drži počasnu stražu i ističe tursku zastavu. U sedištu odbrambenog saveza u Briselu još uvek ne vlada sloga o tom međunarodno-pravnom pitanju, iako je novi glavni advokat NATO-a garantovao Turskoj da će je zajednički „braniti ako bude ugrožena njena sigurnost“.

Problem broj 2: Zona razdvajanja

Pravno, nije posve jasno stanje ni u jednom drugom slučaju: Parlament Turske je nedavno dozvolio tamošnjoj vojsci da deluje i na području susednih zemalja, Sirije i Iraka kako bi se uspostavila „zona razdvajanja“ od boraca IS-a. Ali ostaje otvoreno pitanje da li član 5. stupa na snagu i u slučaju da turska vojska deluje na području Sirije?

Bivši general NATO snaga i bivši glavni inspektor nemačkog Bundesvera Harald Kujat tu uopšte ne vidi dilemu: „Ako turske snage bez dopuštenja Sirije i bez mandata UN-a deluju u Siriji i tamo budu napadnute, to nipošto ne može biti slučaj zajedničke, solidarne obrane NATO-a.“

Podrška i bez obaveze učestvovanja?

Čak i ako dođe do pozivanja na solidarnost u slučaju napada na neku članicu, povelja NATO-a zapravo ostavlja otvoreno kako će zaista delovati ostale članice, jer ne postoji nekakav automatizam po kom sve članice moraju u vojnu operaciju čak i u takvom slučaju. Član 5. tek određuje da sve saveznice „posežu za merama koje smatraju primerenima“.

Ali i bez tog slučaja solidarne odbrane, pojedine članice NATO-a već vojno deluju protiv Islamske države. Glavna sila NATO-a, Sjedinjene Američke Države već iz vazduha napada uporišta IS-a u Siriji i Iraku, a odnedavno iz vazduha bojnim helikopterima i na taktičkoj razini napadaju njihove milicije. U vazdušnim napadima pomažu i Velika Britanija i Australija, a zapravo se po međunarodnom pravu i nemačka isporuka oružja i opreme kurdskim borcima u Iraku može smatrati „činom neprijateljstva“ protiv samoproglašene Islamske države.

Vaš komentar