Nastavak dijaloga sa Prištinom u januaru

Nakon mnogobrojnih nagađanja o tome kada bi Srbija mogla da otvori prva poglavlja u pregovorima o članstvu sa Evropskom unijom, jedno je jasno: to se neće dogoditi ove godine. Time što nije postavila konkretan vremenski okvir za otvaranje poglavlja sa Srbijom u svoje godišnje zaključke o zemljama u procesu proširenja, Unija je, moguće, razočarala i one koji su poručivali da je Srbija spremna i očekivali da bi se to moglo dogoditi na samom početku 2015. godine.

I dok i iz Beograda i Brisela stižu izjave da zapravo „niko nije ni govorio o otvaranju prvih pregovaračkih poglavlja u decembru“, komesar za pregovore o proširenju Johanes Han naglašava da su svi svesni stvari koje Srbija mora da ispuni kako bi otvorila pregovaračka poglavlja o članstvu sa EU, a koje se odnose na normalizaciju odnosa sa Kosovom. „Kada je u pitanju poglavlje 35, postoje neke stvari koje mora da završi Vlada Srbije. U pitanju su odredbe iz Briselskog dogovora za koje nije neophodna koordinacija i saradnja sa kosovskim vlastima. Zato nije ni opravdano pozivati se na nepostojanje vlade na Kosovu. Isto važi i za vlasti na Kosovu. Postoje pitanja koja zahtevaju saradnju obeju strana, ali većina onoga što se mora primeniti, a proizilazi iz dogovora Beograda i Prištine, mogu uraditi strane pojedinačno.“

U Briselu dodaju da se ne radi ni o kakvim novim uslovljavanjima. Naglašava se da je već ranije je bilo najavljeno da će se u pregovorima sa Srbijom među prvima otvoriti poglavlje 35 koje se bavi normalizacijom odnosa Beograda i Prištine. Istovremeno, zemlje-članice i dalje čekaju da vide punu primenu onog što je dogovoreno Briselskim sporazumom – na prvom mestu formiranje Zajednice srpskih opština, kao i implementaciju dogovora o energetici, dodeljivanje pozivnog broja Kosovu, ali i regulisanje dogovora o slobodi kretanja i priznavanju kosovskih putnih isprava od strane Srbije i neometanom učešću Kosova u regionalnim forumima.

Novoizabrana šefica diplomatije EU Federika Mogerini već je najavila i nastavak dijaloga Beograda i Prištine u kome će i ona učestvovati. „Nadam se početku dijaloga odmah posle praznika. Znam da u regionu praznici traju duže, do 7. januara kada je Božić u Srbiji. Sačekaću da se sve to završi i mislim da je januar dobro vreme za novi sastanak u Briselu.“

Pusić: Popraviti pokvarene odnose Hrvatske i Srbije

U ovogodišnjim zaključcima, koje ministri i lideri Evropske unije donose svakog decembra, a tiču s napretka zemalja u procesu evrointegracija, Srbija je dobila mnogobrojne pohvale, kako za pripremljenost i efikasnost u procesu skrininga, što prethodi samom otvaranju poglavlja u pregovorima o članstvu, tako i za unutrašnje reforme u zemlji u oblasti javne administracije, pravosuđa, borbe protiv organizovanog kriminala, kao i za ambiciozan program ekonomskih i strukturnih reformi.

Zemlje-članice EU su, baš kao i Evropska komisija jesenas, skrenule pažnju Beogradu na neophodnost jačanja nezavisnog pravosuđa u zemlji, zaštitu prava manjina i ranjivih grupa, ali i na pogoršanje uslova kada je reč o slobodi izražavanja. Zemlje-članice posebno su se osvrnule na neophodnost nastavka normalizacije odnosa Srbije i Kosova i pozvale Beograd da progresivno radi na usklađivanju svoje spoljne politike sa zajedničkom evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom. Istovremeno Beograd je pohvaljen zbog „konstruktivnog angažmana u regionalnoj saradnji“.

Međutim, kada je reč o saradnji na relaciji Beograd Zagreb, šefica diplomatije Hrvatske Vesna Pusić, u razgovoru za Dojče vele kaže: „Ti odnosi su pokvareni incidentom za koji Srbija nije odgovorna, a tiče se puštanja Šešelja iz pritvora. Bilo bi korisno da su se od takvog govora mržnje i njegovog efekta koji smo videli 90-ih godina u regionu, vlasti u Srbiji jednostavno distancirale jednom rečenicom i čitav taj cirkus jednog potpuno marginalnog lika, prošao bi bez puno uticaja. Ovako, naš je zadatak da se prihvatimo posla i popravimo te odnose.“

Hrvatska ministarka spoljnih poslova naglašava da pitanje odnosa dveju zemalja, pogotovo susednih, nikada nije oličeno samo u odnosima političkih elita, već se tiče i odnosa između društava koja su pak, s obzirom na ne tako davnu istoriju, osetljiva na poruke koje čuju. Najavivši da, posle otkazivanja posete hrvatskog premijera Zorana Milanovića Beogradu, ona odlazi dolazi u Srbiju na konferenciju zemalja istočne i srednje Evrope i Kine, Pusić zaključuje: „Mislim da je činjenica da ja idem u Beograd pozitivna i dobronamerna poruka hrvatske strane koja će naići na odgovarajući odziv“, zaključuje Pusići u razgovoru za Dojče vele.

Hrvatska, kao najmlađa članica Evropske unije, u više navrata je najavljivala svoju punu podršku Srbiji u procesu evrointegracija. U Briselu, istovremeno, upozoravaju da u regionu Zapadnog Balkana i dalje postoje otvoreni bilateralni problemi koji se moraju rešiti pre ulaska u Uniju.