Naprosto odvratno!

Jordanski pilot, Muaz Al-Kazazba je mrtav. Njega je takozvana „Islamska država“ živog spalila. Zatvoren u kavez, prošao je neopisive muke. Njegov samrtni ropac trajao je 20 minuta, a pre toga je očigledno bio teško zlostavljan. U jedva zamislivoj eskalaciji brutalnosti, taj inkvizicioni postupak, to javno spaljivanje živog čoveka, jeste odvratno, izaziva odbojnost i gađenje. Tako se barata sa najnižim porivima, dovodi do eskalacije terora brutalnosti.

Šta je sledeće?

„Islamska država“ je najpre ljude terala u ropstvo, proterivala, zlostavljala, silovala, ubijala, uništavala čitava naselja. Jezidi, hrišćani, ljudi drugih vera, naprosto su uništavani, javno im je odrubljivana glava, a sada je živ čovek javno spaljen. Čega će se još dosetiti samoproklamovani „božiji ratnici“, šta će još uraditi u totalitarnom ludilu, opijeni vlašću nad životom i smrti? Da li postoji još prostora za eskalaciju brutalnosti, za inceniranje video-zapisa sa njihovom terorističkom ikonografijom i tobožnjim „povratkom korenima istinitog, čistog, izvornog islama“?

„Islamska država“ upućuje izazov svima nama. Pre svega zemljama po kojima divlja, Siriji i Iraku. Potom i susedima, Jordanu, Turskoj, Iranu. Celoj regiji, od Saudijske Arabije do Egipta. I naposletku, celom svetu – od Evropske unije, preko Sjedinjenih američkih država, sve do Rusije, koju takođe ugrožava terorizam. Više se ne radi o uspešnim vazdušnim napadima, o tome da se podrže Kurdi isporukama oružja. Ne radi se više ni o azilu za stotine hiljada, za milione izbeglica. Čak se više ne radi – ma koliko to bilo gorko – o političkoj sudbini sirijskog diktatora Asada.

Radi se o tome da „Islamsku državu“ treba uništiti.

Vojno tu tvorevinu treba uništiti, kao što je pre 800 godina uništena sekta ubilačkih Asasena. Radi se pre svega o vojnom pohodu, trebalo bi odgovoriti na izazov i „Islamsku državu“ poraziti vojno, mada bi smrt Al Bagdadija i njegovih džihadista sigurno dovela do povećanja broja njegovih sledbenika. Tek drugi korak bi bio da se suzi društvena i politička baza za fascinaciju džihadistima.

To će biti težak korak, kao što može da se vidi na Bliskom istoku u kojem se raspadaju države – Jemen i Libija – ili na rubovima Zapada, koji se lako mogu upaliti, pa i na Kavkazu. No, to su zadaci koje moraju rešavati arapske zemlje. One odlučuju da li žele multikulturna i multireligiozna društva ili će dozvoliti da ih u svoj vrtlog uvuče fanatični islamizam.

Jordan je u znak osvete pogubio džihadistkinju Al Rišavijevu kao i člana Al Kaide Karbulija. Možda to nailazi na odobravanje u Jordanu i možda je to u interesu beduinskog plemenskog društva hašemitske kraljevine. No, to je starozavetna logika, a ne logika pravne države. Možda to privremeno dovede do unutrašnjeg jačanja, ali verovatno će prouzrokovati i dalju eskalacije nasilja.