Napeta borba za glasove

Glasači u Makedoniji zemlji ove nedelje (27.4.) odlučuju o sastavu parlamenta i predsedniku države (drugi krug) i političke tenzije rastu. Prozori na izbornim štabovima pojedinih stranaka su polomljeni, a do posmatrača je stigao snimak na kome se glasačima nudi po 500 denara (oko osam evra) da glasaju za aktuelnog predsednika Đorđa Ivanova. Vođa opozicione Demokratske partije Albanaca Menduh Tači, traži od premijera Nikole Gruevskog „zaštitu od izbornog terora“ druge velike albanske stranke Demokratske unije za integraciju (DUI). Treba napomenuti da se predstavnici Albanaca iz partije DUI nalaze u vladi, ali da savetuju svojim glasačima da bojkotuju predsedničke izbore.

Istovremeno, lider najveće opozicione socijaldemokratske strane SDSM Zoran Zajev, očekuje da premijer Nikola Gruevski podnese ostavku zbog navodne umešanosti u aferu „Makedonska banka“. Naime, makedonske socijaldemokrate optužuju predsednika vlade da je primio mito od milion i po evra od Jovice Stefanovića, koji se u Srbiji dovodi u vezu sa sumnjivim privatizacijama. Povrh svega, opozicija upozorava da oni „drže sve opcije otvorene“ ako ne budu zadovoljni načinom održavanja izbora. I dok kampanja ulazi u završnicu, postoji sve veća šansa da će pojedine političke snage odbaciti rezultate glasanja.

„Neće biti preokreta“

Što se tiče samih izbornih rezultata, predstavnici vlasti su ubedljivi favoriti, ocenjuju analitičari. Na to upućuje i prvi krug predsedničkih izbora, u kome je predsednik Đorđe Ivanov osvojio više od polovine glasova, dok je kandidata socijaldemokrata Stevu Pendarovskog podržalo samo 35,5 procenata glasača. U većini zemalja, taj rezultat bio bi dovoljan za pobedu Ivanova u prvoj rundi, ali zakoni u Makedoniji nalažu da se održi još jedan krug glasanja.

„Rezultati od 13. aprila pokazuju da je Ivanov premašio rezultate VMRO-DMNE iz 2011, dok Stevo Pendarovski nije uspeo da pridobije neopredeljene glasače, pristalice drugih partija i etničkih grupa, zato i nije uspeo da ponovi rezultat SDSM iz 2011“, tumači analitičar Sašo Klekovski. „Svakako, na to utiče nadmoćna kampanja VMRO-DPMNE, odnosno neravnopravan odnos na medijskoj sceni i u resursima. Kampanja Ivanova, po osvojenom glasu, koštala je četiri ili pet puta više u odnosu na njegove političke rivale. Ako simpatizeri DUI i u ovom krugu budu sledili nalog partije o bojkotu predsedničkih izbora, postoje veoma mala verovatnoća da će doći do preokreta na predsedničkim izborima. Što se tiče parlamentarnih izbora, tu postoji više dimenzija na kojima rivali odmeravaju snage: između pozicije i opozicije, u vladajućoj koaliciji između VMRO-DPMNE i DUI, i između velike četvorke (VMRO-DPMNE, SDSM, DUI, DPA) i manjih stranaka. Prvi krug predsedničkih izbora nagoveštava pobedu VMPRO-DPMNE i DUI, uz određeno povećanje broja njihovih poslanika. SDSM i DPA uz pomoć negativne kampanja pokušavaju da zadrže motivaciju svojih glasača, ali je za veliki preokret prekasno“, kaže Klekovski.

Trenutni izborni cilj vladajuće stranke VMPO-DPMNE jeste da osvoje 62 ili 63 poslanika u skupštini koja ima 123 člana i tako steknu apsolutnu većinu.

Docent Aleksandar Daštevski za Univerziteta Evro-Balkan ocenjuje da će socijaldemokrate na parlamentarnim izborima najverovatnije proći lošije od svog predsedničkog kandidata. „Iako se kod Pendarovskog oseća doza razočaranosti zbog velike razlike u glasovima, on bi ipak trebalo da bude prezadovoljan. Retko kom pojedincu uspelo je da osvoji više 300.000 glasova. To je za njega impuls da treba ozbiljno da razmisli o tome da se bavi politikom“, kaže Daštevski. Naime, Pednarovski je do sada uglavnom nastupao kao nestranački kandidat.

Afera „Banka“ zanemarljiv faktor

Predstavnici opozicije nadaju se da će navodna umešanost premijera Gruevskog u prodaju Makedonske banke pogoršati izborni rezultat VMRO-DPMNE. Istovremeno, analitičari sumnjaju da će te optužbe zaista umanjiti broj glasova za vladajuće stranke, pre svega zato što ne postoje nezavisne institucije koje bi se poduhvatile rasvetljavanja čitave afere. Uz to, vlada drži većinu medija pod svojom kontrolom, podseća analitičar Albert Musliju: „To nije mala afera, ali ne verujem da će prouzrokovati velike oscilacije izbornih rezultata i da će baš zbog nje biti uništen 'mit o poštenju'. Ako se ima u vidu to koliko medija izveštava o tom slučaju, u poređenju sa brojem medija koji o tome uopšte ne izveštava, smatram da će efekat biti manji“, kaže Musliju.

I Aleksandar Daštevski smatra da te optužbe neće smanjiti podršku stranke VMRO-DPMNE: „Zbog velike razlike u glasovima, već u prvom krugu predsedničkih izbora nanet je snažan psihološki udar. Uz to, ni poslednja afera nije pričinila neku veliku štetu premijeru Nikoli Grujevskom, kao što je to očekivala opozicija, pre svega jer vladajuća koalicija vodi uglavnom pozitivnu kampanju i agresivno prezentuje delove kampanje koji se odnose na unapređenu infrastrukturu, otvaranje novih fabrika, strane investicije i nova radna mesta, dakle, iznosi konkretne i već dogovorene projekte“, smatra Daštevski.

„Sve mogućnosti su otvorene“

Opozicija ukazuje i na drastične primere isprepletanosti partije i države i u izbornoj kampanji, i tvrdi da je na taj način duboko ugroženo održavanje fer i demokratskih izbora. Pojedini novinari i analitičari već su pozivali na bojkot izbora „u takvim uslovima“, a tu mogućnost posredno je najavio i lider SDSM Zajev u jednom intervjuu.

„Vlast ima šansu da se do 27. otrezni i osvesti. Sve se može promeniti. Ako nastave da sistematski kontrolišu glasače, da zavode potpunu državnu kontrolu, kao što to sada rade, onda je svima jasno da nema poštenih uslova za izbornu utakmicu. Ako se u ovom krugu izbora ne bude bilo jasnog razgraničenja države od stranke, sve opcije su otvorene. Baš sve opcije“, rekao je Zajev i pritom objasnio i na šta konkretno misli: „Bojkot, nepriznavanje rezultata, ulična demokratija, mogućnost pobede…“

Autori: Katerina Blaževska, Skoplje / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković