Najveći rizik snosi grčka strana

U tekstu pod naslovom „Varufakis moli, Šojble čeka“, list Berliner cajtung piše: „Nova grčka vlada bori se za svoj program nacionalnog spasa i trenutno se suočava sa svom moći svojih poverioca. Evropska centralna banka polako zavrće slavinu bankama u toj zemlji i time širi strahovanja od nestanka kapitala. Zemlja se tako približava finansijskom ponoru. Grčki ministar finansija sa državama Evropske unije trenutno uopšte ne pregovara o novom programu za svoju zemlju, već moli za dozvolu za prelazno finansiranje kako bi pregovora uopšte bilo. Nemačka vlada sa druge strane drži sve konce u svojim rukama, ima svo vreme ovog sveta i ostaje nepopustljiva. Ako postoji dobra volja, mogu se videti pojedini mali prozori koje Volfgang Šojble otvara svojim grčkim kolegama. Rez dugova tako nije od aktuelne važnosti, kaže Šojble, u rešavanju stvarnih spornih tačaka nije postignut napredak, pojedini potezi Atine nisu bili usmereni u dobrom pravcu. To se može tumačiti kao mikroskopska ponuda za pregovore. Pre svega čini se da je vladi stalo do demontracije moći sa porukom: čak i da Grčka dobije određene olakšice, o tome odlučujemo mi, u skladu sa našim interesima. Opasne igra.“

Velt: „Cipras nije inicijator promene evropskog kursa, već samo simbol nezadovoljstva nemačkom hegemonijom. Ali iz toga ne proizilazi da je neko sada spreman Ciprasu da dâ novac. Francuska i Italija i same su tanke sa finansijama. I očigledno ne žele da budu u istoj fioci sa slabo uspešnom Grčkom. Gubitnici nisu seksi. Ukoliko Cipras i Varufakis žele da podvuku crtu posle posete Berlinu, mogu da zaključe da su malo toga postigli. Mnogo opcija im nije ostalo na raspolaganju. Samo ukoliko budu umereniji sa zahtevima, tada su kompromisi mogući. Ukoliko sukob zaoštre, preti strašan kraj: bankrot, pa čak i izbacivanje iz evrozone. Svakog poverioca u Atini to bi moglo skupo da košta. Najgore bi ipak bilo samim Grcima, ne samo finansijski gledano. Naime, oni se osećaju kao sastavni deo Evrope. Vreme je da se tako i ponašaju.“

Frankfurter algemajne cajtung piše da Grčka za razliku od Irske i Portugalije praktično nikada nije poštovala to što je dogovoreno sa poveriocima. „Za to što je u Grčkoj situacija toliko loša nije kriv program, već to što on nije sproveden. Među poveriocima niko nema ništa protiv da vlada suzbije utaju poreza i da konačno oporezuje do sada privilegovane. Međutim onaj ko poput Ciprasa najpre želi da napumpa birokratiju, sa reformskom retorikom deluje malo verodostojan. Sa reformicom sprovedenom tu i tamo zastoj u reformama ne može da se reši. Program dogovoren sa Trojkom nije nikakav besmisleni diktat poverilaca, već pretpostavka za to da Grčka ponovo stane na noge. Upravo zato, ne samo iz formalnih razloga, taj program se sada ne može tak tako odbaciti. Održivost ekonomije i fiskalna politika nisu puste fraze Međunarodnog monetarnog fonda. Grčkoj vladi ne može još dugo da se toleriše ignorisanje problema sa dosadašnjim reformama. Može biti da će pojedini poverioci postati nervozni, jer do kraja programa nije ostalo još mnogo vremena. Ali najveći rizik snosi grčka strana. Njen potencijal za vršenje pritiska na države evrozone je manji nego pre pet godina, kada je kriza počela. Zato bi vlada trebalo da obustavi kvazi obračunavanje. I spor o budućnosti Trojke je jedan od tih kvazi-obračuna. Trojka će i dalje igrati važnu ulogu u Grčkoj, razlozi za to nisu samo pravni.“

Povodom sastanka grčkog ministra finansija Janisa Varufakisa sa nemačkim kolegom Volfgangom Šojbleom u Berlinu, list Tagescajtung piše: „Promotivna turneja novog vođstva iz Atine ostaje neuspešna. Bez Trojke nema novih pozajmica. Krajem februara Grčkoj ponovi preti bankrot. Na pitanje da li je taj scenario moguć, Varufakis nije odgovorio, ali obruč se za levičarsku vladu sve više steže. Odluka Evropske centralne banka da od 11. februara više ne prihvata kao garanciju grčke državne obveznice, pojačava pritisak na Atinu. Aleksis Cipras mora u pojedinim tačkama da izađe kolegama u susret, ukoliko želi da spreči insolvenciju u svojoj zemlji.“