Najtopliji mart u Evropi svih vremena?

Evropljani koji žive u centralnom delu starog kontinenta, danima uživaju u neuobičajeno toplom vremenu za mart. Nekima je bili toliko toplo da su zimsku garderobu brže bolje zamenili letnjom. U Berlinu, Hamburgu i Minhenu, proteklih sedam dana bilo je toliko toplo da su se mnogi građani golišavi izležavali na jakom suncu. Slično je bilo i u glavnom gradu Francuske. Parižani su imali najviše martovske temperature, od kad postoje meteorološka merenja. Temperatura od 21,6 stepeni prijatno je iznenadila mnoge.

Do kraja nedelje najviša dnevna temperatura u centralnoj Evropi biće iznad proseka, čak i do tri stepena, kaže Bajron Dru, meteorolog iz Velike Britanije. Lepo vreme očekuje se i u ostatku Evrope. Na severu, u Skandinaviji, očekuje se talas još toplijeg vremena. Veliki su izgledi da će temperature u tom delu kontinenta biti i do pet stepeni iznad proseka, uobičajenog za ovog doba godine.

Nemački meteorolozi nisu preterano uzbuđeni zbog neočekivane promene vremena. Ana Vičorek u razgovoru za Dojöe vele da nema razloga za zabrinutost. „Nije baš toliko neuobičajeno, jer smo takve rekorde imali i ranije. Dakle, takva vest i nije nešto novo. To su normalne fluktuacije“, tvrdi ta meteorološkinja. „Ima li smo temperature od 25 stepeni krajem marta prethodnih godina, a ni one nisu bile okarakterisane kao izuzetno značajne.“

Visok pritisak, nedostatak oblaka

Odgovor na pitanje, zašto je tako neuobičajeno toplo u martu ove godine zapravo je krajnje jednostavan, dodaje Vičorek. Nebo je sve vreme, od početka marta bilo vedro, bez oblaka, a razlog tome je visok pritisak struja, koje se kreću preko zapadne Evrope i Velike Britanije.

„Radijacija sunca, tipična za ovo doba godine, mogla je nesmetano da deluje. To je u najvećoj meri razlog zbog kojeg nije neobično ako temperatura pređe 20 stepeni“, kaže Vičorek.

Istovremeno, aktivnost ciklona u severnom delu Atlantika, blokira talas hladnog vazduha, koji bi inače zahvatio zapadnu Evropu, dodaje Folker Ermert, meteorolog sa Instituta za geofiziku i meteorologiju na Univerzitetu u Kelnu. On tvrdi da su nešto više temperature u prvoj polovini marta deo dugoročnog trenda.

„Klimatske promene su toku. Naše projekcije nagoveštavaju povećanje temperatura od tri do četiri stepena u narednih sto godina, a na tom putu, uvek će biti nekih rekorda u visini temperature ili vremenskih prilika“, kaže Ermert.

Klimatske promene u akciji

Iako je o tome još uvek rano govoriti, taj stručnjak ne isključuje mogućnost da bi 2014, mogla biti najtoplija godina u centralnoj Evropi. „Ako napravite presek na globalnom nivou, primetićete da smo poslednjih godina imali najtoplije vreme, godinu za godinom. Drugim rečima, poslednjih nekoliko godina, bilo je veoma toplo u atmosferi.“

I dok je Severna Amerika ove zime bila zavejana, u Evropi je vreme bilo blago i znatno toplije. Emert tvrdi da bi to mogla biti najtoplija zima u poslednjih 250 godina.

Nivo mora raste i velika količina snega takođe nagoveštava blagi porast temperature na globalnom nivou. U Nemačkoj se, priča meteorolog iz Kelna, sem toplog marta, dogodilo još nešto nesvakidašnje. „Obično u ovom doba godine imamo pripreme za sajam urbane ishrane u Kelnu. Po prvi put nam se dogodilo da smo plodove voća i povrća, morali da beremo ranije.“

Mart najavljuje toplu godinu?

Nemačke meteorološka služba u martu, najkasnije u aprilu, objavljuje prognoze o koncentranciji polena. Ovoga puta se za pripremama moralo početi još u januaru. Početak godine je u centralnoj Evropi prošao i znaku manje padavina, što ne samo da se održava na vlažnost zemljišta, nego povećava i opasnost od šumskih požara.

Meteorolozi ne savetuju odlaganje zimske garderobe. Jer toplo će biti još maksimalno nekoliko dana. Već od naredne sedmice očekuju se niže temperature.

Autor: Natali Miler / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković