Najbrži vozovi sveta

Maglev je skraćenica za „magnetic levitation“, u prevodu magnetnu levitaciju, lebdenje. Japansko čudo je provozano brzinom od 603 kilometra na sat i tako oborilo sopstveni raniji rekord. Ne postoji brži voz na svetu. Vrtoglava brzina omogućena je izostankom trenja, jer voz i bukvalno lebdi, vođen magnetnim poljima. U pitanju je i dalje testiranje na probnoj pisti nedaleko od planine Fudži.

Pri maksimalnoj brzini, osećaj je kao da putujete avionom, prenose putnici koji su se provozali. Jasukazu Endo, šef centra koji testira Maglev, tvrdi da bi ovaj voz ostao stabilan čak i pri većim brzinama. Priliku da se voze u test-fazi imaju samo retki, a prva javna linija planirana je za 2027. godinu – projektovana brzina te moderne pruge između Tokija i Nagoje je 500 kilometara na sat.

No dok Maglev ne „siđe među narod“ najbrži aktivni voz biće Transrapid u Šangaju. I u ovoj kineskoj metropoli se koristi magnetna levitacija što omogućava brzinu od 430 kilometara na sat. Voz od periferije Šangaja do aerodroma prelazi 30,5 kilometara – za samo osam minuta.

Ruku na srce, jedan klasični voz bio je još brži od šangajskog. Radi se o jednoj verziji francuskog TGV (Train à Grande Vitesse) koji je dostigao 574 kilometara na čas po običnim čeličnim šinama. Za tu brzinu bila je potrebna kombinacija snage različitih motora. Ipak, zbog jakog trenja i visokih troškova održavanja odustalo se od tolikih brzina pa danas vozovi TGV ne idu brže od 320 na sat.

Više motora pokreće i Harmoni CRH 380A. Iza komplikovanog imena krije se mašina koja je 2010. na probama dostizala 486 kilometara na sat, a tvrdi se da je eksperimentalna verzija išla do 604 na sat. Oni koji se njime voze iz Pekinga u Šangaj i obratno moraju da se zadovolje sa „skromnih“ 380 na sat. Tako se 1.318 kilometara između dve kineske metropole prevali za samo pet i po sati.

Iako su Japanci proteklih dana dva puta oborili rekord, to nije česta pojava u svetu brzih vozova. Zato se još pamti kada je nemački ICE još 1988. između Hanovera i Vircburga razvio tada neverovatnih 406,9 na sat. U Nemačkoj danas vozovi retko prekoračuju 250 km/h jer se tako štedi novac za njihovo održavanje. I to je Nemcima dovoljno brzo – samo ako stigne na vreme.