Na istoku ništa novo

Dve sedmice nakon što je glasno najavio početak opsežne antiterorističke akcije na istoku Ukrajine, prelazni predsednik države Aleksandar Turčinov priznao je da su snage bezbednosti bespomoćne u borbi sa proruskim separatistima. Šira područja Donjecka i Luganska nisu pod kontrolom Kijeva, u više od deset većih gradova proruske snage kontrolišu administrativne zgrade i drže barikade. Od juče su zauzeti policijska stanica i zgrada opštine u gradu Horlivki.

Kijev pokazuje mišiće tamo gde može – mornarički ataše ruske ambasade Kiril Koljučkin najpre je uhapšen, a onda proglašen personom non grata i mora hitno da napusti Ukrajinu, prenela je agencija Frans pres. Ataše je navodno uhvaćen u delu koje je nespojivo sa njegovim diplomatskim statusom, a ima veze sa špijunažom, prenose mediji saopštenje kijevskog Ministarstva spoljnih poslova. Ne precizira se o kakvom je delu ili prestupu reč.

Istovremeno u Slavjansku separatisti drže sedam posmatrača OEBS-a, među kojima su tri vojnika Bundesvera i jedan prevodilac. Nakon jučerašnjih reči Vladimira Putina porasla je nada da će vojni posmatrači uskoro biti pušteni, ali je razrešenje ove talačke drame ponovo odloženo. Ranije je vođa paravojnih formacija u Slavjansku Vjačeslav Ponomarjov tražio da se zarobljeni posmatrači razmene za njegove uhapšene saborce i istomišljenike.

Rusija za dijalog

žRuski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov predložio je da se prelazna vlast Ukrajine pod okriljem OEBS-a sastane sa predstavnicima regiona kako bi se razgovaralo o jugoistoku zemlje. Lavrov je pružio podršku proruskim snagama u Ukrajini: „Ovim ljudima se iz Kijeva stalno preti tenkovima i oklopnim vozilima. Tražimo puštanje posmatrača OEBS-a, ali ne možemo da odlučimo u ime narodne odbrane (u Slavjansku, prim. red.)“, rekao je on.

Zvanični Berlin je još jednom potpuno isključio mogućnost vojne intervencije. „Pouke iz dva svetska rata ne smeju da se zaborave“, rekla je kancelarka Angela Merkel u Frankfurtu, na jednom mitingu pred izbore za Evropski parlament. „Dalje ću se zalagati za zdravo partnerstvo sa Rusijom“, dodala je ona. Jedna anketa nemačkog javnog servisa pokazala je da se 72 odsto građana pribojava novog hladnog rata, da tek polovina Nemaca podržava sankcije protiv Rusije, a da je čak tri četvrtine protiv vojne pomoći Ukrajini.

Ukrajinski zvaničnici još jednom su ponovili da će 25. maja, paralelno sa predsedničkim izborima, održati i referendum o federalizaciji Ukrajine – u celoj zemlji. Međutim, sva je prilika da se taj referendum neće održati u zaposednutim gradovima na jugoistoku – tamo će separatisti već 11. maja održati referendum o otcepljenju od Ukrajine.

nr/dr/dw/afp/dpa/ard

Odgovorna urednica: Dijana Roščić