„Most između Nemačke i Rusije“

Sklapanje poslova u Rusiji nije ništa teže nego u Španiji ili Francuskoj. Samo je nešto drugačije. Kada kaže „drugačije“, Torsten Klaus misli na „ruski mentalitet“. Njegovo preduzeće GABEC već 20 godina sarađuje sa ruskim firmama na raznim građevinskim projektima. Slično je i sa brojim nemačkim kompanijama iz automobilske industrije ili industrije mašina. Onaj ko ne zna kako „ruski mentalitet“ funkcioniše i pokušava nemačkim metodama da završi posao, u tome neće uspeti, kaže Klaus. Potrebno je dosta vremena da se stekne poverenje ruskih partnera, ali kada do toga dođe, u potpunosti se možete osloniti da datu reč, bez obzira na to koliko je novca u igri. Dovoljan je samo – stisak ruke. Ono što je za Nemce važno, nalazi se u ugovorima. Kod Rusa važi drugo pravilo, neophodno je poverenje i međusobno razumevanje poslovnih partnera.

To poverenje i višedecenijsko iskustvo mnogih nemačkih preduzeća u Rusiji, omogućava da se poslovni kontakti održe, uprkos političkoj krizi i hladnim odnosima Evropske unije i Rusije. Ipak, mogućnosti za novu razmenu iskustva i sklapanje posla, sve je manje. Rad brojnih radnih grupa i foruma je zbog toga na ledu. „Svetski ekonomski forum Rusije“, koji je prethodnih dana (25. i 26. februar) održan u Frankfurtu na Majni, bio je dobra prilika da se nešto promeni. Interesovanje je bilo veliko.

Privrednici strahuju za budućnost

„Važno je da dijalog postoji. Izgleda da je razgovarati postalo važnije nego što je to bio slučaj prošle godine na istom kongresu. Napetosti između Berlina i Moskve tada nije bilo. Sankcije Rusiji, koje je tokom prethodnih meseci nametnuo Zapada, u međuvremenu su počeli da osećaju i građani Nemačke. Gotovo stotinu nemačkih preduzeća moralo je da zatvori svoja predstavništva u Rusiji“, kaže Mario Ohoven iz nemačkog Saveznog udruženja za srednja preduzeća.

Za mnoge firme, posebno u istočnoj Nemačkoj, poslovanje sa ruskim partnerima postalo je nemoguće. Narudžbine stižu, proizvodni pogoni su spremni, ali isporuka nije moguća. Mnoga ruska preduzeća koja godina posluju sa nemačkim privrednicima, više ne mogu da računaju na isporuke iz Nemačke. „Opstanak preduzeća doveden je u pitanje“, kaže Ohoven. Prema njegovom mišljenju, posledice sankcija znatno više osećaju Nemačka i Evropska unija, nego Rusija. Naime, u Kini i Brazilu postoje preduzeća spremna da preuzmu poslove koje Nemci zbog sankcija ne mogu da realizuju.

Da će sankcije Zapada ostvariti cilj? Ute Kohlovski-Kadjaia iz Udruženja nemačkih privrednika za istočnu Evropu, u to ne veruje. „Ruska rublja je i ranije bila nestabilna, niske cene nafte i drugih energenata dodatno slabe rusku privredu. Sankcije će pospešiti krizu, ali one nisu razlog za lošu ekonomsku situaciju u Rusiji.“

Protiv otuđenja

Nemačka je Rusiji treći najvažniji trgovinski partner. Obim trgovinske razmene je tokom prošle godine opao za 20 odsto, pre svega zbog sankcija EU. Moglo je biti i gore, ali su taj scenario predupredili razgovori sa partnerima, koji i dalje postoje.

Sergej Nikitin, predstavnik ruske Trgovinske i industrijske komore u Nemačkoj, razgovarao je u Frankfurtu sa velikim brojem nemačkim privrednika. Kontakti, koji na sreću i dalje postoje, važan su most među ljudima. I to nije samo njegovo mišljenje, slično razmišljaju i ruski privrednici koji su bili gosti Ekonomskog kongresa u Frankfurtu. I pored onoga što se u istočnoj Ukrajini dešava i ne nailazi na odobravanje, dijalog među ljudima dveju zemalja i dalje postoji. Da razgovora kojim slučajem nema, to bi bilo jednako otuđivanju i ne bi bilo od koristi ni Evropskoj uniji, a ni Rusiji.