Momčilo Nastasijević – zaista preveden

piše Snežana Minić

Groznica kraja godine. Sve ima svoje vreme… Ovo nije po svaku cenu vreme poezije, ali jeste vreme darivanja, razmene poklona, božićnih i novogodišnjih praznika. Približavamo se paganskim i hrišćanskim praznicima svetlosti. U tom smislu ukazujemo na jednu malu svetlost koja se tokom 2013. pojavila u izdanju Leipziger Literatur Verlag, pesme Momčila Nastasijevića u nemačkom prevodu Roberta Hodela.

Sind Flügel wohl… Ovako je na nemačkom naslovljena knjiga pesama i proze jednog od najvećih, najkontroverznijih i istovremeno najhermetičnijih srpskih pesnika XX veka. Nazivali su ga „pesnikom za pesnike“ i njegovo delo zaista nikada nije postalo popularno, deca nisu imala prilike da uče njegove pesme napamet i recituju na školskim priredbama. Njemu su se divili i njegove pesme kazivali samo poznavaoci poezije (Anica Savić Rebac, Vasko Popa, Miodrag Pavlović, Milutin Petrović, Novica Tadić, Duško Novaković…).

Njegova lirika se graniči sa muzikom, ona u izvesnom smislu prelazi u muziku.

Reči koje pesnik koristi su istovremeno drevne i obične, prepoznatljive i ispunjene novim sadržajima, ostavljaju nas u nedoumici da li ih razumemo, i otvaraju nam nova značenja.

Same pesme su krugovi koje pravi kamen bačen u vodu ili su jezgra naše duhovne koncentracije, lirski krugovi koji se postepeno sužavaju do suštine, do nemogućnosti shvatanja, odnosno do mogućnosti traganja za suštinom.

Da utopim se u plavetnilo tvoje,

Gospode, žedan ja.

I radost moja tebi, darodavče,

Rumenilom da okadi prostore.

(Molitva, 1)

Zato je fascinantan poduhvat profesora Roberta Hodela, koji je pokušao da učini nemoguće, da prevede na nemački neprevodive pesme i lirske krugove Momčila Nastasijevića (njegove sabrane pesme su posthumno objavljene 1939, u izboru i sa predgovorom Stanislava Vinavera).

Prevodilac se u predgovoru zahvaljuje na pomoći brojnim slavistima iz Beograda i Nemačke, koji su na neki način doprineli uspehu prevoda pa tako postaje jasno da je on okupio oko sebe mali tim prijatelja i ljubitelja poezije. Samo uobličenje i utemeljenje ove lirike na nemačkom zahvaljujemo ovom izvanrednom švajcarskom slavisti (sa osećajem za bogatstvo dijalekata nemačkog jezika), koji je inače dugogodišnji profesor na slavistici Hamburškog univerziteta.

Koliko je to težak poduhvat, i koliko je prevod uspeo da se približi originalu, pogledajmo na primeru pesme Suton – Abenddämmerung

Krila li to? – / Sind Flügel wohl?

Nenadno mahnu na tamu. – / Jäh sie in die Finsternis winken.

Ili crveno jato potonu za breg? / Oder versinkt eine rote Schar hinterm Berg?

Breza li to? / Ist eine Birke wohl,

il´ bledi pramen dana? / Oder der bleiche Streif des Tages?

Belasa tvoje telo u suton. / Weiß dein Körper in die Dämmerung schimmert?

Metafizika pitanja i odgovora, mala antiteza, sazdana od igre vokala, koja igru boja sutona (crveno, belo, crno) transponuje u muzički intermeco. Prevodilac je veoma uspešno u prvoj strofi koristio vokal „i“ što se slaže i sa Nastasijevićevim stihovima, a u drugoj takođe imamo suglasje sa nemačkom rečju za brezu – Birke kao i za reč belasanje – schimmern.

Ovo je jedan od primera neverovatno uspelog transponovanja stihova pesnika koji je stvorio pojam maternje melodije i, uopšte, svojim stihovima stalno dokazivao-pokazivao kako je pesme nemoguće prevesti na bilo koji strani jezik. (Svaki živi izraz duha je melodijske prirode. Ono što zovemo poezijom nalazi se na sredini između govora i muzičke melodije.)

Mnogi čitaoci ovog dvojezičnog izdanja pesama Momčila Nastasijevića kažu da tek sad razumeju ovog pesnika. Da ga bolje razumeju. Ili da razumeju koliki i kakav je on pesnik. Svakako da je to i stoga što se je prevodilac morao da odluči za jedno određeno hermeneutičko tumačenje pesme, da se, s obzirom na varijante koje postoje u originalu, na neki način odredi i ograniči.

U knjizi se nalazi i jedan portret pesnika Nastasijevića, koji je nacrtala Pia Winiker-Hodel. Oni koji malo duže zagledaju ovaj crtež prepoznaće u njemu i crte lica Roberta Hodela. Toliko su međusobni uticaju isprepletani, da su približavanja vidljiva na raznim mestima i ona su, kao i uvek, obostrana i nisu jednoznačna.