Moj drug Rom

U Nemačkoj živim 18 godina. Isto toliko živi i moj prijatelj i kolega- glumac Neđo Osman. U sećanju mi je zauvek ostao urezan naš razgovor koji smo vodili jedne zimske večeri vraćajući se vozom iz Bona za Keln. U jednom trenutku kontrolori su nas prekinuli tražeći da pokažemo naše vozne karte. Tada mi je Neđo uputio meni sasvim čudno pitanje: „Pa zar ti ne nosiš pasoš sa sobom“. Nasmejala sam se, mom inače, veoma duhovitom drugu, misleći da je to jedna od njegovh „doskočica“. Ali nije bila. Neđo je insistirao na odgovoru. Kada sam mu objasnila da mi ne pada na pamet da nosim pasoš jer bi, rastresena kakva sam inače, mogla da ga izgubim, on me upitao kako me onda policajci legitimišu.

Razgovor je potrajao. Objasnila sam da me policija nikad nije legitimisala osim na aerodromu a tada pasoš naravno imam kod sebe. U tom trenutku, Neđo je zaćutao. A ja sam počela da postavljam pitanja. I saznala da mog druga policajci veoma često zaustavljaju i proveravaju njegova lična dokumenta. Čak ga je jednom prilikom u Berlinu, na sred ulice, u sred bela dana opkolilo desetak policajaca, uperivši oružje u njega. Opet je bio duhovit rekavši da mu je tek kasnije palo na pamet da u tom trenutku nije uspeo da uživa u dodeljenoj mu glavnoj ulozi. Dok su policajci vikali da se ne miče, i potom ga pretresali, bilo ga je, kaže, samo strah.

Radilo se o previdu. Tragali su za opasnim kriminalcem koji je ličio na Neđu. Kosa crna kao zift. Garavo crne oči. Moj drug Neđo Osman je Rom:

……"Nismo svi isti. Ako smo svi isti, zašto statistike pokazuju da su Romi najomraženiji. Samo tri odsto Nemaca za prijatelja ima Roma ili Sinta"……

…..“Ako govorimo o prosečnom Nemcu, on o Romima zna samo da kradu, lažu i prose“……

….."Kad vidim gde žive azilanti Romi, i kako žive, na koji način se sa njima postupa, znam da je reč o diskriminaciji. Oni iz „hajmova“ u kojima su smešteni ne smeju da izađu bez kontrole i dozvole. Ne smeju da idu gde žele bez pratnje. Uvek moraju da se jave. Mesečno dobijaju 200-250 evra“……

…..“Ja vodim teatar u Kelnu… Na početku, kada sam govorio da želim da osnujem Romski teatar bilo je problema. Od grada sam dobijao sredstva za jedan projekat u dve godine. Onda sam iz imena teatra izbacio ono “Roma“ i ostavio samo TKO teatar. Počeo sam da dobijam sredstva za jedan projekat godišnje"…..

.."Meni je to neshvatljivo"…

Autor: Željka Bašić-Savić

Odg. urednica: I. Ivanović