Na putu ka zamrznutom sukobu

Ukrajina je, u skladu sa Sporazumom iz Minska - oprezno počela sa povlačenjem teškog naoružanja sa linije fronta. No, čak i kada bi krhka obustava vatre u Donbasu potrajala: ne može se govoriti o kraju ukrajinskog konflikta. Jer, ne radi se samo o Ukrajini, već mnogo više je to sukob između Putinove Rusije i EU oko principa političkog poretka u Evropi.

Gorka je činjenica da je lepa ideja zajedničke evropske kuće sa Rusijom za sada neuspela. U velike delove ruskog društva je odavno prodrlo antizapadno raspoloženje zbog puluistina, laži i teorija zavere kremaljske propagande. Šovinistička rešenja su centralno sredstvo legitimacije Putnove vladavine. Hteli to Evropljani da shvate ili ne: Evropa je ponovo podeljena. A taj jaz se neće zatvoriti brzo, pa ni pomoću sporazuma donetog u Minsku.

Obustava vatre pod Putinovim uslovima

U Minsku su nemačka kancelarka i francuski predsednik uspeli da se sa ruskim predsednikom izbore za obustavu vatre. No, cena za obustavljanje krvoprolića je bila visoka: Putin je zauzvrat od Merkelove, olanda i porošenka dobio ono šro je od početka ukrajinske krize i hteo: pravo da učestvuje u razgovorima o političkoj budućnosti Ukrajine i priznanje ruskih interesa u postsovjetskom prostoru.

Jer, prema dogovorima iz Minska, Kijev mora da sprovede ustavnu reformu i pruži regionima veću autonomiju. Ono što na papiru izgleda kao fer i pravedno rešenje, u stvarnosti će u Istočnoj Ukrajini stvoriti samo regione odane Moskvi. Doduše, na separatističkim područjima bi trebalo da se održe slobodni izbori, ali zbog ratnih dejstava, velikog broja izbeglica i nepoverenja na obe strane, to je teško zamisliti. Pseudo-glasanja separatista su prošle godine pokazala kakvo je njihovo shvatanje demokratije.

Čak i po povoljnom pretpostavkom da će obustava vatre u donbasu neko vreme potrajati, za očekivati je da pitanje lokalnih izbora bude sledeća sporna tema među sukobljenim stranama. Zbog te teme bi u Donbasu moglo doći do "zamrznutog sukoba". Za rusku politiku su takvi "zamrznuti sukobi" teren koji dobro poznaje. Preko zastupničkih struktura, u beskonačnim diplomatskim pregovorima će Rusija umeti da vešto sprovodi svoje interese.

Trenutak istine za Evropu i Rusiju

Sveobuhvatno posmatrano, sporazumi iz Minska su strateška pobeda Putina. Minsk II je za njega i taktički uspeh: prvo, dogovori u Minsku su oduzeli dinamiku angloameričkoj diskusiji o isporuci oružja Kijevu - bar za neko vreme. Drugo, Minsk II ide na ruku delu Evropljana koji ionako traži da se ukinu sankcije Rusiji.

Ali, ako ako obustava vatre bude potrajala, Zapad ne bi smeo da se vrati svom dnevnom redu kao što je to učinio posle rusko-gruzijskog rata. Popuštanja pritiska sankcija na Rusiju je potpuno preuranjeno. Mogućnost da se sukob u Ukrajini na proleće ponovo rasplamsa ni izdaleka nije isključena. Ministri spoljnih poslova Nemačke i Francuske su nedavno s pravom upozorili na opasnost napada separatista na Marijupolj. nt.

Rusija na putu u krizu

I više od toga: kraj krvoprolića u Donbasu bi EU morala da iskoristi za donošenje inteligentne i sveobuhvatne strategije u odnosima sa Putinovom Rusijom. Uprkos ruskoj propagandi i nekim zapadnim procenama, Rusija neće ponovo postati imperija sa statusom svetske sile. Ruska spoljna politika ima snažne konfrontativne i agresivne crte. Ali, Kremlju nije do ekspanzije - on želi da da obezbedi status kvo zbog osećanja da je opkoljen i izopšten.

Prekid modernizacije Rusije zbog održanja Putina na vlasti vodi tu zemlju u ekonomsku, durštvenu i političku krizu. To će povećati neuračunljivost ruske spoljne politike. U vremenu previranja na evroazijskom kontinentu - koje je upravo počelo - Zapad mora da dela promišljeno ukoliko ne želi da kasni za zbivanjima.