Ministri ne znaju kuda sa izbeglicama

Oko 65.000 izbeglica je stiglo do italijanske obale u prvih šest meseci ove godine: skoro isto kao tokom cele 2013 godine. Italija, ekonomski oslabljena, stenje pod tolikim teretom. Na ministarskom sastanku u Milanu, konzervativni Italijanski ministar unutrašnjih poslova Angelino Alfano koristi predsedavanje svoje zemlje EU da pozove na više solidarnosti i podelu tereta.

„Ovo je evropska stvar“

Od oktobra 2013. kada se kod italijanskog ostrva Lampeduza udavilo najmanje 366 izbeglica, italijanska mornarica sama traži izbegličke brodove koji su opasni po život. Akcija Mare Nostrum spasila je mnoge živote, kaže Kristofer Hajn, direktor italijanske organizacije za tražioce azila. Međutim, Italijanima je potrebna podrška EU. „Ovo je evropska stvar. Granice na Mediteranu treba shvatiti kao evropske granice, ne samo kao spoljne granice jedne zemlje, Italije ili Grčke.“

Mare Nostrum košta Italiju oko devet miliona evra mesečno. Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer ima razumevanja za to što Italija traži više podrške – ali ne može da ponudi rešenje. „Prihvatanje izbeglica ne može biti trajni zadatak italijanske mornarice. Smatram da nije realno da zadatak preuzme Fronteks“, rekao je de Mezijer za DW, na sastanku ministra unutrašnjih poslova u Milanu. Fronteks je Evropska obalska straža, koja na Mediteranu nema svoje brodove već samo osoblje.

Cilj je sever Evrope

Kada uspeju da uđu u Italiju, izbeglice imaju relativno fer postupak za dobijanje azila, smatra Kristofer Hajn. Skoro 80 odsto izbeglica koje trenutno uglavnom dolaze iz Sirije i iz zemalja na Rogu Afrike dobijaju azil. Međutim, mnogi od njih ne žele da ostanu u Italiji, kaže Hajn za DW. Mnogi Sirijci imaju rodbinu, prijatelje i poznanike u drugim zemljama EU, uglavnom u Nemačkoj i Švedskoj. „Zbog toga oni ne žele azil u Italiji, žele dalje, mada za to nema pravnih osnova.“

Po takozvanom Dablinskom sporazumu, za izbeglicu je odgovorna zemlja EU u koju je ona prvo kročila. „To što Dablin ne funkcioniše u praksi i što onda četiri ili pet država imaju izbeglice nije uzajamna solidarnost. Mi želimo da to rešimo zajedno“, rekao je De Mezijer posle razgovora sa svojim kolegama. Italija bi trebalo da dobije veću pomoć za početni prihvat izbeglica.

Italijanski savet za izbeglice kritikuje što izbeglice u Italiji posle dobijanja azila, često bivaju prepuštene sami sebi. To je takođe razlog zbog kojeg mnogi ljudi hoće da idu dalje, kaže Kristofer Hajn.

Svađa oko distribucije

Evropska komisija zatražila je od država članica da preuzmu više izbeglica. Do sada, samo 13 od 28 država članica učestvuju u takvim programima, rekla je komesarka za unutrašnje poslove EU Sesilija Malmstrom. Nemačka bi eventualno mogla da učini više, najavio je da nemački ministar unutrašnjih poslova De Mezijer. Sve u svemu, teret izbeglica u EU je neravnomerno raspoređen. „Ima država koje su primile premalo izbeglica, u odnosu na broj stanovnika“, kritikovao je on. U takve zemlje spadaju države centralne i istočne Evrope.

Zbog građanskog rata u Siriji i nestabilne situacije u Eritreji, Somaliji i Sudanu, ministri unutrašnjih poslova EU ove godine očekuju dalje povećanja broja izbeglica. Većina članica EU odbacuje raspodelu izbeglica po kvotama. To takođe ne bi bilo povoljno za Italiju: mereno po broju izbeglica po glavi stanovnika, Italija je tek na 15-om mestu. Najviše izbeglica po glavi stanovnika imaju Švedska, Malta i Austrija. Zbog toga švedski ministar unutrašnjih poslova Tobijas Bildstrom ne razume zahteve Italije.

Ministari unutrašnjih poslova EU su još jednom bili složni u tome da je bolje raditi sa zemljama porekla i tranzita. Evropska unija mora da obezbedi bolje uslove života na licu mesta. Posebnu pažnju treba obratiti na Libiju. „Mislim da bi poruka trebalo da bude da nismo samo frustrirani distribucijom izbeglica u Evropi, već da smo saglasni u tome da više treba raditi na tome da se problem spreči, dakle da se pomogne državama kojima je pomoć zaista neophodna“, dodao je nemački minsitar de Mezijer.