Ministar Štajnmajer i njegova „foteljica”

Kada se Frank-Valter Štajnmajer ove nedelje - posle četiri godine - vratio u svoju staru kancelariju, odmah se našao u svom elementu. Rekao je da je za njega velika čast što ponovo sme da zastupa svoju zemlju kao ministar spoljnih poslova. Za razliku od drugih resora, oko spoljnih poslova nije bilo mnogo natezanja kada je formirana vlada. Svi su bili složni da je Štajnmajer pravi čovek za funkciju na kojoj je bio za vreme poslednje velike koalicije od 2005. do 2009. godine. Važi kao političar koji ima dovoljno strpljenja i potrebnu dozu pragmatizma u kriznim vremenima.

Na prvo putovanje u inostranstvo će poći zajedno sa kancelarkom, sa kojom se i tokom poslednjeg mandata dobro slagao. Do trvenja je među njima dolazilo veoma retko, kao na primer kada je Angela Merkel primila dalaj lamu u svom kabinetu, što je Štajnmajer smatrao nepotrebnim provociranjem kineske vlade. No, odnos kancelarke i ministra spoljnih poslova je bio toliko dobar da je Štajnmajer 2009, kao kandidat SPD za kancelara, u predizbornoj kampanji vrlo blagim rečima napadao svoju protivnicu.

„Foteljica“ ministra spoljnih poslova

Kada je Angela Merkel u novembru 2005. postala kancelarka, nije imala mnogo spoljnopolitičkog iskustva. Zato je od jednog saradnika na poklon dobila globus koji je stavila na svoj pisaći sto. Osam godina kasnije, ona se na međunarodnom parketu kreće sa velikom rutinom - svako je poznaje, i ona poznaje svakoga. Van svake sumnje je da će, kada je reč o važnim temama, ona i dalje davati takt nemačkoj spoljnoj politici.

Nije ništa neobično da kancelar utre put kojim će se kasnije kretati ministri spoljnih poslova. No, ne može se prevideti da je funkcija ministra spoljnih poslova izgubila svoj nekadašnji sjaj. Dok je ranije ona bila povezana sa velikim prestižom i značila i funkciju vicekancelara, danas je ona uglavnom samo izvršna ispostava kancelarskog ureda. Nemačka štampa zato često piše o „foteljici“ ministra spoljnih poslova.

Uzdržanost na vojnom planu

Kojoj god stranci pripadao nemački ministar spoljnih poslova, on mora da radi u zadatim koordinatama. Okvir za delanje su evropska integracija Nemačke i transatlantsko partnerstvo. U spoljnoj politici važi stari princip kontinuiteta, na koji se prilikom preuzimanja dužnosti pozvao i Štajnmajer. Doduše, uz kritičku opasku da u budućnosti neće biti dovoljno samo prizivanje starog i poznatog. Novi ministar spoljnih poslova bi želeo da se povede diskusija o budućem usmerenju nemačke spoljne politike.

Štajnmajer je tu diskusiju odmah i sam započeo tezom da upotreba vojne sile ne može biti lakmus-test spoljnopolitičke kredibilnosti. To, kako kaže, predstavlja zanemarivanje kako mogućnosti pametne diplomatije, tako i posebne odgovornosti koju Nemačka ima zbog svoje istorije. Socijaldemokrata Štajnmajer je pohvalio svog prethodnika na funkciji, Gida Vestervelea iz Stranke slobodnih demokrata, rekavši da je on uvek negovao kulturu uzdržavanja od vojne sile.

Okruženi prijateljima i partnerima

Koalicioni ugovor CDU/CSU i SPD na planu spoljne politike ne sadrži nikakva iznenađenja. Tu se posebno naglašava važnost susednih zemalja Francuske i Poljske. SAD imaju posebno mesto kao "ključ slobode, sigurnosti i blagostanja za sve". Pošto se tu ne podrazumeva i sloboda špijuniranja, članovi koalicije očekuju od američke strane da povrati izgubljeno poverenje i ubuduće poštuje privatnu sferu Nemaca. Kao najvažniji projekat za budućnost označen je Sporazum o slobodnoj trgovini između EU i SAD.

Koalicioni partneri odnose sa Rusijom definišu kao "partnerstvo koje se modernizuje", o kome dve zemlje, doduše, imaju različite predstave. Važno mesto u agendi novog ministra spoljnih poslova ima Ukrajina, u kojoj demonstranti već nedeljama traže uspostavljanje tešnjih veza sa EU. Štajnmajer je već nagovestio da smatra da je za Ukrajinu veliko opterećenje situacija u kojoj mora da se odluči između Rusije i Evropske unije. Prema njegovom mišljenju, Zapad je možda potcenio odlučnost Rusije kada je reč o Ukrajini.

U Kini i Indiji nova vlada vidi strateške partnere sa kojima želi da dalje produbljuje ekonomsku saradnju. Afrika bi uz nemačku pomoć trebalo da se osposobi da sama rešava svoje probleme. Zemlje Magreba bi mogle postati "transformacioni partneri Nemačke" pogotovo ako se u njima prepozna "pozitivan razvoj ka demokratiji i društvenom pluralizmu." U koalicioni ugovor je uneta i želja Nemačke da postane stalna članica Saveta bezbednosti - ali za to bi najpre trebalo reformisati Ujedinjene nacije.

Autorka: Nina Verkhojzer
Odg. urednik: Ivan Đerković