Milionima izbeglica preti zima

UN već sada govori o "najvećem slučaju potrebe za humanitarnom pomoći našeg vremena". Zima će za nekoliko sedmica zateći već ionako krizom pogođena područja u Siriji i Iraku. Kada se temperature spuste ispod nule, patnja ljudi na tom području biće još veća. U mnogim mestima nedostaju najvažnije potrepštine. Mnoge izbeglice žive na otvorenom ili u privremenim smeštajima. Stoga je opravdan strah da mnogi neće preživeti zimu.

Berbel Dikman, predsednica nemačke humanitarne organizacije "Welthungerhilfe" kaže da pogotovo Siriji, teško stradaloj u građanskom ratu, nedostaju smeštaji, zimska odeća i ćebad. Često nema dovoljno hrane i pijaće vode. Dikman navodi kako je ovakva situacija bila nezamisliva pre pet godina. Jer, pre građanskog rata je u Siriji vladalo solidno prehrambeno stanje.

Nastavlja se priliv izbeglica iz ratnog područja

To se drastično promenilo tokom ratnih godina. Humanitarna organizacija OCHA pretpostavlja da više od šest miliona ljudi u Siriji zavisi od humanitarne pomoći. Mnoga polja su neobrađena, jer su ljudi pobegli u susedne države pred vladinim snagama ili radikalnim islamskim milicijama, kao što je Islamska država (IS). Tamo su zavisni od pomoći spolja. Trenutno je u susednim zemljama gotovo tri miliona sirijskih izbeglica, procene su Visokog komesarijata za izbeglice - UNHCR. Većina njih je ostala u Libanu, Turskoj ili Jordanu. Od oktobra je samo iz Kobanea, sirijskog pograničnog grada na sirijsko-turskoj granici u kojemu se nedeljama vode žestoke borbe, u Tursku pobeglo više od 170.000 ljudi.

I u Iraku je situacija izmakla kontroli. Sve više ljudi beži preko granice pred terorističkom milicijom IS. Posebno u Jordan ili Tursku. Od januara je proterano oko 1,8 miliona ljudi. Dodatno se, prema procenama UNHCR-a, skoro 900.000 raseljenih nalazi unutar Iraka, na primer u kurdskoj pokrajini na severu zemlje i tamo traže zaštitu. Uglavnom dolaze iz područja koja su pod kontrolom IS-boraca u Ninivi, Salahadinu i pokrajini Anbar.

Proteklih godina se znatno pogoršalo prehrambeno stanje u državi. Prema poslednjem izveštaju „Welthungerindex", Irak ima drugi najlošiji rezultat od svih država. Od 1990. broj hronično neuhranjenih osoba u svetu smanjio se za 39 posto. Nasuprot globalnom trendu, tamo se udeo gladnih od 1990. godine i više nego udvostručio.

Više pomoći i to što pre

"Imamo još možda četiri ili osam sedmica, dok ne dođe zima. Program World Food nema dovoljno novca. Hrane ima još za šest nedelja. Već se smanjuju obroci za bebe", opisuje tmurnu sliku stanja nemački ministar razvoja Gerd Miler.

Njegov resor je još u avgustu osigurao 20 miliona evra hitne pomoći izbeglicama u Iraku. "Mi možemo i moramo pomoći ljudima da prebrode, da prežive zimu", rekao je Miler. Pri tome nije samo nemačka vlada dužna da pomogne. "Evropska unija ima novca. Dostupni su fondovi koji su puni. Stoga zahtevam - posebnu milijardu, koja će se odmah upotrebiti za izgradnju smeštaja za zimu, kako bi se ublažila bedu", dodaje Miler.

"To je i ljudska i hrišćanska obaveza. Ko je bogat može da izdvoji jedan procenat, rekao bih i lično svako od nas, ne samo država, kako bi se ublažio jad u toj zemlji", apelovao je Miler na građane, političare i privrednike.

"Svaka donacija može da pomogne ne bi li se humanitarna situacija poboljšala", kaže Berbel Dikman. S obzirom na krhku bezbednosnu situaciju i velika razaranja, obnova regiona očigledno nije u fokusu. "U ovom trenutku možemo da pružamo osnovnu humanitarnu pomoć", kaže Dikman dodajući da ne treba imati iluzije. "Reč je o snabdevanju osnovnim potrepštinama.“ Naglašava da dugoročno samo političko rešenje može poboljšati stanje u kojem se ljudi tamo nalaze. Ali to se ne nazire ni četiri godine nakon izbijanja sirijskoga građanskog rata. A zima je pred vratima.