Meso sa etiketom "za veću zaštitu životinja"

Takozvani bio proizvodi su u trendu, ali njihov udeo na tržištu je mali. Kada je reč o mesu, udeo je manji od jednog procenta celokupnog obrta. Osim toga, biološko meso, skraćeno bio, ne znači automatski da se i životinje drže onako kako to nalaže njihova vrsta. To bi uskoro trebalo da se promeni uvođenjem novog sertifikata, a time i novih etiketa „Za veću zaštitu životinja.“ Od januara 2013. godine, one će se pojaviti u nemačkim prodavnicama u dve verzije.

Tesno izaziva agresiju

Predsednik Nemačkog udruženja za zaštitu životinja Tomas Šreder kaže da ovaj sertifikat nalaže da se životinje drže u boljim uslovima nego što je propisano zakonom o zaštiti životinja. “Životinje imaju više mesta i veću slobodu kretanja,“ kaže on u razgovoru za Dojče vele. Da bi predočio razliku u odnosu na tradicionalni uzgoj životinja, on navodi primer živine: „Zamislite kadu -  na jednom kvadratnom metru nalaze se 24 kokoške. Prema novom sertifikatu, samo polovina ovog broja je dozvoljena. I to je pretesno“, smatra on. Pa ipak, uvođenjem šipke po kojoj sede životinje, olakšano im je kretanje i život u prirodnoj hijerarhiji. Agresivnost postaje manja. Seljaci više ne moraju da odseku kljun životinjama. Sve ovo važi samo za prvi stepen sertifikata. Za drugi stepen je neophodno da se životinjama da još više mesta.

Za sada premalo

Do sada se za ovaj sertifikat prijavilo samo 27 farmi za uzgoj živine i 20 za ugoj svinja. Cilj je da se za godinu dana zakolje pet miliona pilića i 20.000 svinja čije bi meso imalo ovu novu etiketu. Zvuči mnogo, iako je u stvari malo, kaže Helmut Born, generalni sekretar Saveza nemačkih poljoprivrednika. „U Nemačkoj proizvodimo nedeljno milion i 200.000 svinja. Zato je potreban sveobuhvatan pristup“, kaže on. Koncept je već pripremljen, ali nije predviđeno da se ovi proizvodi i posebno označe u prodaji.

Helmut Born smatra da je ideja o uvođenju posebnog sertifikata simpatična, ali smatra da ju je teško realizovati na tržištu. „Nismo sami na svetu - imamo otvorena, globalizovana tržišta i posebno se mesom i mlekom trguje svuda u svetu. Mnogi potrošači kažu da bi bili spremni da izdaju više novca za meso životinja koje se korektno uzgajaju, da bi potom ipak otišli u jeftinu samoposlugu i kupili meso industrijski uzgajanih životinja.

Neko mora da počne

Predsednik udruženja za zaštitu životinja Šreder ne veruje da će se sve promeniti preko noći. Ipak, on je uveren da bi uspeh ovog sertifikata privukao i druge poljoprivrednike. Mnogo zavisi od toga koliko su etikete verodostojne. „Biće teško dokle god na paketima mesa budu slike pašnjaka koje životinje nikada nisu videle.“ I on misli da je bitno imati u vidu sve veću globalizaciju. “Na duži rok gledano, moraćemo da rešimo pitanje ishrane i potrošnje mesa u svetu. To znači da moramo da mislimo globalno, ali da počnemo ovde, u Nemačkoj“, zaključuje Šreder. 

Autori: Ginter Birkenštok / Mirjana Kine-Veljković

Odg. urednica: Ivana Ivanović