Meksiko - zemlja masovnih grobnica

20. novembra, Meksiko je proslavio godišnjicu revolucije iz 1910. Danas, 104 godine nakon što se narod te zemlje latio oružja da bi zbacio sa vlasti diktatora Porfirija Dijaza, Meksikanci se ponovo dižu na noge. Doduše, bez oružja - rešeni da se mirnim putem bore za svoja građanska prava, a protiv diktature organizovanog kriminala, korupcije i nekažnjavanja zločina.

Juče (20.11) su na glavnom trgu Meksiko-sitija demonstrirale hiljade ljudi, koji su tu završili svoj višednevni marš kroz čitavu državu. U svim provincijama su sakupljali podatke o sudbini 43-oje studenata iz Iguale u saveznoj državi Gereru koji su nestali 26. septembra. Zvanična istraga je u međuvremenu pokazala da je policija u Iguali po naređenju gradonačelnika isporučila te studente lokalnoj narko-bandi "Gereros unidos". Prema izjavama trojice članova te grupe, studenti su živi spaljeni a njihov pepeo je prosut u jednu reku. Fluss gekippt.

Vlast koja ne štiti svoje građane

Bol roditelja nestalih studenata je prerasla u bol čitave nacije. Gotovo dva meseca posle otmice, roditelji se hvataju za svaku slamku. Nadaju se da će analiza jedne austrijske laboratorije pokazati da pepeo ne potiče od njihove dece. Taj pepeo je postao simbol svih onih bezimenih ljudi koji leže u masovnim grobnicama zbog kojih je čitav Meksiko nalik na ogromno groblje.

I ako se potvrdi da su studenti iz Iguale mrtvi, moto njihovih roditelja: "Živi su napadnuti, hoćemo da nam se živi vrate!" neće zamreti. Ova monstruozna tragedija mora postati temelj zahteva meksičkog civilnog društva da aktuelna vlada - bez obzira na stranačku pripadnost - štiti život svojih građana.

U modernoj istoriji Meksika još nijedan predsednik nije otišao sa te funkcije pre isteka mandata. Ali, pritisak na sadašnjeg predsednik Enrikea Penju Nijeta raste. Sve je više onih koji traže njegovu ostavku. Dokle god Nijeto ne bude imao osećaj za prepoznavanje prioriteta, ti glasovi neće ućutati. Trebalo je da prođe više od dve nedelje pa da on primereno reaguje na događaje u Iguali i primi roditelje nestalih. I pored nereda u čitavoj zemlji, on se drži svojih planova, putuje na samit APEC u Kini i na sastanak predstavnika grupe G-20 u Australiji. Ignorisao je prioritete meksičkog naroda a oni su bili sasvim drukčiji: da se nađu nestali studenti, da se identifikuju žrtve i da se nađu i kazne odgovorni za nasilje u Iguali.

Vlada koja ništa nije shvatila

Vlada Meksika se i sada ponaša kao da još ništa nije shvatila. Kao da njegovo odsustvo u jednom od najkritičnijih trenutaka moderne istorije Meksika već nije bilo dovoljno, on sada optužuje "grupe" da žele da destabilizuju zemlju, podrivaju vladine projekte i stoje iza nasilnih protesta. Nesposoban da prepozna prioritete, pokazao se kao nesposoban i da prepozna realnost. nasilje demonstranata je reakcija na to što u državi nema pravde, i to ne u poslednjih dva meseca: nema je već decenijama! Imena "grupa" koja destabilizuju zemlju su poznata već godinama: Sinaloa-kartel, Zetasi, Golf-kartel, Kartel Beltran-lejva, Huarez-Kartel, Halisko-kartel i Tihuana-kartel - da navedemo samo najvažnije sa duge liste.

Moto: "Živi su napadnuti, hoćemo da nam se živi vrate!" ne sme da utihne dok i poslednji pokojnik iz masovnih grobnica ponovo ne dobije svoje ime, i dok poslednji ubica ne bude kažnjen za svoja zlodela. Velike demonstracije na 104. godišnjicu Meksičke revolucije samo su još jedan ispravan korak. Članovi porodica nastradalih u Iguali, sve jače maksičko civilno društvo i međunarodna javnost ne smeju da popuste pritisak. Treba da ga održe sve dok meksička vlada stvarno ne postane demokratska vlada!