Malo bavarskog populizma

Od srede građani Bugarske i Rumunije imaju slobodan pristup tržištu rada cele Evropske unije. U praksi to znači da mogu otići u Holandiju, Švedsku ili Nemačku i tražiti posao – ukoliko ga ne nađu, imaju pravo na podršku socijalnog sistema u tim zemljama. Bavarski konzervativci iz Hrišćansko-socijalne unije (CSU) pribojavaju se onoga što se ovde naziva Armutsmigration – migracija siromašnih ili migracija zbog siromaštva. Planiraju da predlože da u prva tri meseca migranti nemaju pravo na socijalnu pomoć što bi, kako veruju, obeshrabrilo one koji samo zbog te pomoći i dolaze. Tako se jedna od vladajućih stranaka (uz sestrinski CDU Angele Merkel i Socijaldemokrate) vraća na svoj omiljeni teren – populizam. Upravo su socijaldemokrate kritikovale paušalno ocenjivanje radnika iz Bugarske i Rumunije kao nekvalifikovanih lezilebovića koji žarko žele da primaju socijalnu pomoć u Nemačkoj. Uz to, smatra se da CSU ovakvim inicijativama daje krila ekstremnim desničarima koji jedva čekaju povod da se pokažu kao „zabrinuti građani“.

Populizam CSU plasiran je pred lokalne izbore u jednoj maloj bavarskoj opštini, kao i zbog dolazećih izbora za Evropski parlament, smatraju u Algemajne cajtungu (Majnc). „Glupavo je dizati lažne uzbune pred izbore, i to oko teme kojoj treba prići ozbiljno. Sa punim pravom može se tvrditi da je prijem Bugarske i Rumunije u EU bio greška. Ni u jednom pogledu ove zemlje nisu bile zrele za članstvo. Ali ovoj diskusiji je prošao rok trajanja pa građani sada ne bi smeli da igraju onako kako im CSU svira. Jer svi fakti i brojevi govore da Nemačkoj ne preti bugarsko-rumunski talas siromašnih migranata. Naprotiv: Kvalifikovani radnici iz ove dve zemlje pomažu ovdašnjem tržištu rada (doduše, odlaskom ovi ljudi slabe tržišta rada u svojim zemljama). CSU stvara negativnu atmosferu kada problem geografski locira kao istočnoevropski. Verovatno mnogima već Istočna Evropa dođe kao sinonim za kriminalne bande. Kriminala ima, to je tačno, ali obeležiti njime paušalno sve migrante predstavlja čistu hajku na njih. Protiv kriminala i ilegalnog korišćenja socijalnih para već postoje zakoni – njih samo treba odlučno sprovoditi, ni manje ni više od toga.“

Ko prevari mora da leti?

Zidojče cajtung (Minhen) je preneo delove plana CSU, a medijima je posebno zanimljiv citat o onima koji eventualno falsifikuju dokumenta neophodna za dobijanje socijalne pomoći. Ko prevari – leti, što znači da bi varalicama bila izrečena zabrana novog ulaska u Nemačku. Vestfalen blat (Bilefeld) piše da je ova parola „uprošćena i upečatljiva“, jer su tvorci baš to i hteli. Badiše cajtung (Frajburg) navodi da se CSU oseća dužnim da svojim stalnim biračima s vremena na vreme pruži malo bavarskog političkog folklora, malo grubosti. „Ko prevari – leti, tom izrekicom su glavešine CSU opasno prišle frazama desnih populista. Za jednu ozbiljnu konzervativnu stranku je ovako plitka krilatica velika sramota. Oslanja se na predrasude i ništa više od toga.“ Opasno je što ovakve parole građani Nemačke mogu i ozbiljno da shvate, piše Nirnberger nahrihten (Nirnberg). Ali neki su sve okrenuli na šalu, dodaje list. „Ova jednostavna deviza već se na društvenim mrežama kao bumerang okrenula protiv CSU.“ Društvene mreže se poigravaju sa formulacijom Ko prevari – leti podsećajući na slučaj ministra odbrane Karla Teodora cu Gutenberga (CSU) koji je falsifikovao doktorski rad. Ili na samog predsednika stranke i bavarskog premijera Horsta Zehofera koji je od supruge krio da izdržava i jedno vanbračno dete.

CSU je prerano uperio svetlo u problem koji (još) ne postoji i tako samo nepotrebno podgrejao ksenofobiju, piše Noje osnabriker cajtung (Osnabrik). List međutim podseća da migracija zaista opterećuje nemački budžet. „Gradovi, opštine i Konferencija gradova i do sada su upozoravali da socijalni izdaci postaju neizdrživi za njihove budžete. U njihovom slučaju, to nisu populističke parole, oni sa pravom ukazuju da je migracija povezana sa visokim troškovima.“ Merkiše odercajtung (Frankfur na Odri) podseća da već sada u Dormtundu i Duizburgu postoje skoro čitave četvrti naseljene siromašnim Bugarima i Rumunima, te da opštinama sigurno treba pomoć u finansiranju. „Ali tu teško da pomaže padanje u histeriju kao što sada radi CSU. To budi mržnju prema strancima i svodi celu Jugoistočnu Evropu na jedno veliko sirotište. (…) Ovih dana kao da imamo deža vi – jer pre tri godine su se vodile iste diskusije o Poljacima.“ „Je li ovo kampanja ponovo počela“, pita se komentator lista Zidvest prese (Ulm). „Solidarnost sa saveznim pokrajinama koje imaju mnogo migranata? Ne, o tome CSU ništa ne govori. Oni samo kreiraju atmosferu. I sledeće godine ima izbora pa pokušavaju da se na vreme postave i kao desni populisti. A ceh plaćaju došljaci.“

Noje vestfeliše iz Bilefelda primećuje da se ovakva debata ne vodi samo u Nemačkoj nego recimo i u Britaniji. „Sledeće godine će Nemci verovatno pobliže upoznati ljude o kojima za sada mogu da imaju samo predrasude. Kada se na semaforima upali crveno svetlo, oni će prilaziti i bez pitanja čistiti šoferšajbne. Ili će pred supermarketima biti još više prosjaka. To su moguće posledice potpune slobode kretanja radne snage koja 1. januara nastupa i u Rumuniji i Bugarskoj. Debata o smislu imigracije time se pooštrava, ne samo u Nemačkoj. Britanski magazin Ekonomist je pokušao da nešto suprotstavi rastućoj ksenofobiji – u pitanju je članak vredan pažnje u kojem se Rumuni i Bugari mole da u što većem broju dođu na ostrvo. Otkud to? Ekonomist navodi argumente koji vrede i u Nemačkoj – migracija iz siromašnijih u bogatije zemlje Unije ima za ove bogatije više prednosti nego mana. Jer došljaci uglavnom jednostavno žele da rade i zarađuju. Domaćim firmama donose dodatne prihode i pojačavaju privredni rast. Socijalni sistem zapravo ne opterećuju. Uglavnom su mladi i zdravi, pa ne koštaju mnogo ni zdravstveni sistem.“ Dodaje se da ipak makroekonomska računica ne može da pokaže sve aspekte, recimo kako se oseća nezaposleni građanin Nemačke kada na tržištu rada dobija sve više konkurencije. List dodaje da uprkos tome predlozi CSU o proterivanju „prevaranata“ nemaju smisla jer „idu protivno logici Evrope“.

Priredio: Nemanja Rujević
Odg. urednik: Jakov Leon