„Ljudska prava ne važe za sve“

Lauzicer rundšau (Kotbus): „Ono što se najčešće može čuti od evropskih i nemačkih vlasti su reči koje treba da izgledaju kao potresenost a u najboljem slučaju su izraz dobrih namera i bespomoćnosti. Treba stabilizovati Libiju? Onda: puno sreće u borbi sa gospodarima rata koji tamo besne... Talas izbeglica treba suzbiti tamo gde nastaje? – Samo napred, čitava Afrika čeka na to... Krijumčarima ljudi treba smrsiti konce? Lepo rečeno, ali kako to sprovesti bez policijske sile na obalama na kojima čamci i brodovi čekaju... Podela sveta na bogate i siromašne je u Sredozemnom moru dovela do apokaliptičnih situacija. One guraju Evropu u užasnu dilemu. Svako nečinjenje se plaća ljudskim životima. Svako delanje – takođe. Nije smelo da se dozvoli da se dovde stigne.“

Miteldojče cajtung (Hale): „Rutinirana potresenost u evropskim prestonicama opada sa svakom novom tragedijom. A između tih tragedija se ne dešava ništa. Još gore: stalno se zaboravlja na jednostavnu zapovest da se pomogne. U preambuli svog osnivačkog dokumenta, članovi Evropske unije su se obavezali poštovanje ljudskih prava i pozivaju se na svoje humanističko nasleđe. Evropska unija je 2012. čak dobila Nobelovu nagradu za mir. Ali, ljudska prava očigledno ne važe za sve. Evropska unija je učinila mnogo da izbeglice iz Afrike i Azije ostanu podalje od nje. Osnovno pravo na azil, civilizacijska tekovina nastala posle Drugog svetskog rata, maksimalno je redukovano i čitavoj EU i to pod pritiskom Nemačke. Nema više izbegličkih viza. Nemačka je zaslužna i za to što je po dablinskom ugovoru glavni teret spao na zemlje EU koje imaju obale na Sredozemnom moru.“

Rajn-cajtung (Koblenc): „Evropska politika prema izbeglicama je rastrzana između humanitarnih namera, sopstvenih vrednosti i političke realnosti. Evropa nije spremna da ispolji solidarnost koja bi bila neophodna da se današnja potresenost pretoči u mnoštvo konkretnih mera. Ono što ostaje je intenziviranje spasilačkih aktivnosti na moru, kao što je to jednom učinila Italija – u kojoj je ostalo 70 odsto spasenih izbeglica.“

Braunšvajger cajtung (Braunšvajg): „Čak i uz veliki trud, problem je teško rešiti. Kako će Evropa da osujeti rad bandama švercera ljudi u dalekim zemljama? Jedni predlažu da se izbeglice jednostavno vraćaju nazad. Valjda misle da će krijumčari ljudi tako ostati bez osnova egzistencije. Australija tako postupa. Tu, doduše, ima više problema – da i ne govorimo o tome da takav stav nema mnogo zajedničkog sa humanitarnim razmišljanjem. Onaj ko želi da pobegne, možda ne zna da na cilju neće biti primljen. Ili mu je svejedno, jer se boji za svoj život i jednostavno želi da napusti svoju zemlju. Ili će tražiti neko drugo odredište. Problem će time biti samo premešten, a ljudi će i dalje umirati. Takav koncept nije nikakva igra Crnog Petra ljudima bez zaštite – to je nedostojno.“

Rojtlinger general ancajger (Rojtlingen): „Vest da je za kratko vreme na užasan način poginulo više od 1.000 izbeglica, dok se mi sunčamo sa sladoledom u ruci, prodrla je do nas kroz neprestani medijski šum. Političari su se probudili. No, iako izbeglička tragedija u Sredozemnom moru traje već dugo, najnovije inicijative nisu dovoljne ni za prvu pomoć, a nekmoli za konkretnu politiku koja bi zaustavila masovno umiranje. Na planiranom samitu EU zato počivaju velika očekivanja – visoki komesar UN za ljudska prava je upravo konstatovao da je u EU politika zakazala, a da saosećanja – nema.“

Minhner merkur (Minhen): „Već je predugo Evropska unija okorela u svoju političku nedelatnost. Krizni samit u subotu je korak koji je odavno trebalo napraviti kako bi se došlo do trajnog zajedničkog rešenja. Dilema glasi: ni nove mere neće biti dovoljne da reše problematiku izbeglica. Kuda sa spasenim izbeglicama? Mnogi od njih nemaju razloge da podnesu zahtev za azilom. Drugi – među njima sve više hrišćana u bekstvu od terora IS – morali bi da budu ravnomernije raspoređeni na sve zemlje EU. Stvarno dobro rešenja zapravo ne može ni biti, ali potrebno je bar neko koje je manje loše od hiljadu mrtvih u Sredozemnom moru.“